Мало је људи у свету, који су толико дубоко зашли и упознали духовни свет свих светских религија, као Румун Мирча Елијаде. Владика Атанасије Јевтић га је изузетно ценио, као и светски антрополог Клод Леви Строс.
Вероватно је многима Мирча Елијаде био први или међу првима који их је заинтересовао за духовност. Захваљујући баш овоме човеку су почели да истражују светске, па и своју религију. Многи су чули за разне духовне праксе по први пут баш преко њега.
Може се рећи да Елијаде је најбољи познавалац „душе“ света. Испитујући светске религије упознао је историју, менталитет, психологију многих народа. Чак и оних, који су нестали са историјске позорнице.
Он је испитивао људску религиозност почевши од праисторијских религија, афричких култова, зороастризма, далекоисточних до монотеистичких религија и учења. Открива невероватну сличност између њих, што може бити доказ да је у подсвесном људском записан заједнички архетип, који је код свих људи исти, јер сви потичу од једног пара Адама и Еве, по монотеистичким религијама.
Заједничко за све религије је углавном на овај или онај начин да су људи живели на небесима или сличном месту и да се у једном моменту нешто догодило. По монотеистичким учењима то је пад прародитеља након што су окусили плод са дрвета познања добра и зла, по другим учењима је слично. Чак и религијском учењу оних народа, који су живели далеко од припадника монотеизма. Затим, заједничко за већину религија је учење о души човека, постојању загробног живота, као и неки историјски мало испитани догађаји попут великог потопа.
Истраживање душе
Елијаде се бави идејама о постојању душе прије, у вријеме или после рођења човека. Ту долази до несугласица међу учењима. Тако по једнима душа настаје прије рођења, по другима у тренутку зачећа. Такође се разликује и пут душе након смрти.
По далекоисточним религијама душа прелази из тела у тело, што се зове реинкарнација, а врхунац савршенства је нирвана. Код многих народа је присутно поштовање упокојених предака. Код монотеистичких религија душа се налази после смрти у рају, паклу, чистилишту или пургаторијуму или сну до страшног суда. Све зависи од религије до религије, чак и оквиру исте постоје различита тумачења.
Тако у оквиру самога хришћанства постоје различита учења. У православљу постоји учење о митарствима, које није догматско учење, али јесте теологумена, код римокатолика постоји учење о чистилишту, а код протестаната у већини случајева душа се налази у неком стању сличном сну до страшног суда. Углавном заједничко за читаво хришћанство, па и за сва монотеистичка учења је учење о страшном суду. У хришћанству и исламу се јавља учење о антихристу или деџалу, који је доћи на самом крају времена да искушава људе.
Елијаде је одличан познавалац далекоисточних религија почев од хиндуизма, будизма, ђаинизма, таоизма, шинтоизма, као и народних религија ових народа.
Добар је познавалац сада скоро изумрлих религија попут зороастризма, данас у свијету припадника ове религије има свега око 125 000-130 000 људи. Углавном зороастријанци живе у Ирану одакле и потиче ова религија, Индији и Сједињеним Америчким Државама. Зороастризам је снажно утицао на неке ранохришћанске секте попут манихејизма. У данашње вријеме можда најпознатији припадник ове религије је био Фреди Меркјури. Мирча Елијаде сигурно са својим знањем о духовности свијета спада у групу највећих интелектуалаца двадесетог вијека. Учење о религијама не обухвата само духовну компоненту него открива начин живота, обичаје, размишљање, културу народа који им припадају.
