У данашње време, када је улога медија велика, одговорност новинара још већа, мало је оних чија извештавања говоре праве приче. Да никакве крајности нису добре у најновијој епизоди Компаса говорила је Мира Лолић Мочевић.
Дугогодишња уредница и директорка Радио телевизије Републике Српске и ТВ Храм, годинама је радила и на документарцима који буде свест јавности и живе и дан данас. Кроз њене приче сазнали смо, а и наредне генерације ће имати ту срећу, о животу народа на Косову и Метохији, зашто је важно да жене говоре, како је то када вас Италијани дочекују на улазу у Високе Дечане.
Такође, наша саговорница је објаснила појам новинарства и дала домаћи задатак многима у свету медија.
Домаћи задатак многима у свету медија
„Немамо право да ћутимо због наших предака и због наших потомака – навела је наша саговорница на почетку разговора, па у даху наставила:
И у том вртлогу треба имати меру. Често се сјетим блаженопочившег Патријарха Иринеја који је у својим беседама, често волио да цитира једну јеванђељску поруку и говорећи ни левим ни десним него средњим путем.“
Инспирацију за своје документарце, проналазила је у свакодневном животу и ономе што се дешава народу поред ње. Тако је заврсила и на Косову и Метохији.
Простор који је мене мене јако дотакао су Високи Дечани
„Ту ви кад дођете кад видите те светиње, ту разум стаје, знате, простор који је, ја то увек говорим, који је мене јако дотакао су Високи Дечани. Кад смо ми улазили, Италијани су, те прве године, Италијани су обезбеђивали простор и они нама кажу, ми смо рекли новинарскаекипа кажу, а идете да видите како ћете да лебдите, ја мислим мој енглески контам, нешто ја пролупала и ми идемо.
Ми смо дошли у Дечане, дочекала нас је братија, ми улазимо. Крећу да поју дечански монаси, отвара се кивот са моштима Стефана Дечанског, ми да прилазимо моштима, тамјан, појање дечанских монаха и прилазите светињи, видите руку светитеља, видите његову кожу, видите вене испод и тај његов прст и кажеш ти грешан мали човјек прилазиш таквој светињи, светињи која чува Косово и Метохију.“
Предање које има народ на КиМ је непролазно
Ви доле код народа имате једно предање које њима нико не може, не може ни мени, не може никад, нема, политике су пролазни, оне ће доћи проћи, светиње су доле. Док је Стефана Дечанског у Високим Дечанима неће то бити простор ничији него српски.
То зна добро онај народ који је опстао, народ који доле живи, на којег ми, ми Срби смо много грешни, грешни смо сваког оног дана кад заборавимо нашу браћу на Косову и Метохији. Они не живе у слободи, они живе у гету – појаснила нам је ситуацију из јужне покрајине, па цитирала Владику Николаја:
Владика Николај је често говорио, ако желите да будете слободни прво се ослободите сами себе и неких стега које имате негативних.
И када радите прави посао, не иде све мирним током
Да и када радите прави посао, не иде све неким мирним током, доживела је на својој кожи.
Ја сам добила отказ на телевизији Републике Српске други пут у време бомбардовања Југославије, ми смо тад имали међународног супервизора на телевизији Републике Српске који је требао да као нас српске медије и српске новинаре научи, такозваној западној демократији и кад је почело НАТО бомбардовање, добили смо налог да само преносимо брифинге и прес конференције из Брисела, НАТО, а нисмо могли да преносимо овај конференције југословенске војске.
„Ми смо се тада побунили, ми новинари на телевизији Републике Српске и кад се ви побуните, онда дођете у ситуацију да вам тај међународни супервизор каже, ако побуњујете новинаре, ви ћете остати без посла. Ако ви останете без посла, немате основних средстава за живот.
Наравно, то ме није спречило. Ја сам се бунила јер сам жељела, рекла сам у Батајници живе мој ујак и ту је моја родбина, ви тренутно бомбардујете ви дођете, кажете и фино, 99., господо ви сте припадник НАТО пакта и тренутно бомбардујете моју земљу и мој род, а ја о том треба да ћутим.“
Новинар мора имати жељу да се бори за истину
„Ако хоћете да преносимо прес овај брифинг нато, а онда ћемо преносити из Тањуговог прес центра шта је то што каже, јер то је објективно, морате знати с ким разговарате, морате знати постулате својој професији имати жељу да се борите за истину – истакла је наша саговорница и подвукла:
Господ је највеће богатство кад њега имате у себи ви имате вере у њега. И онда то је посебна снага, али то је прича и одговорности и љубави. Христос је љубав, љубав према другом човеку!
Екипа Компаса захваљује госпођи Мири на издвојеном времену и дирљивој причи, коју можете пратити на нашем каналу, а ми ћемо и у наредном периоду наставити потрагу за компасом правих вредности.
Ако вас интересује шта млади мисле о медијима у савременом свету, колики је значај и улога Цркве у очувању традиције, како новинарство може да допринесе очувању духовности и моралних вредности, колико је важно да данас жене говоре, ко су чувари Космета и где је богатство српског народа, погледајте емисију са цењеном Миром Лолић Мочевић:
