У свету науке име Миодрага Радуловачког можда није познато широј јавности колико заслужује, али допринос овог српског научника медицини, нарочито у области неурофармакологије и поремећаја сна, оставио је неизбрисив траг.
Рођен 1933. године у Југославији, Радуловачки је од младости показивао изузетно интересовање за биологију, хемију и медицину. Студије медицине завршио је у Београду, а потом је емигрирао у Сједињене Америчке Државе, где је остварио блиставу научну каријеру на Универзитету у Чикагу.
Оно по чему ће остати упамћен јесте формулација и развој револуционарне теорије о аденозину као кључном регулатору сна – откриће које је утемељило нова сазнања у неуробиологији и отворило врата ка савременом разумевању механизама спавања.
Аденозин – биолошки сат у сенкама
Аденозин је молекул који је дуго био познат у биохемији, али је тек захваљујући Радуловачком и његовим сарадницима добио пажњу као супстанца која регулише циклусе будности и сна.
Наиме, истражујући узроке несанице и других поремећаја сна, Радуловачки је почетком 1980-их година изнео хипотезу да се аденозин акумулира у мозгу током будног стања, чиме се ствара осећај поспаности, док се током сна та акумулација смањује, омогућавајући опоравак нервног система.
Први је доказао директну биохемијску везу између активности мозга и потребе за сном
Ова теорија је била у супротности са дотадашњим схватањем да је сан регулисан искључиво путем централног нервног система и хормонских утицаја.
Радуловачки је први показао да постоји директна биохемијска веза између активности мозга и потребе за сном, при чему је аденозин био посредник који „мери“ дужину будности и у складу с тим изазива поспаност.
Његова открића нису само теоријска – у клиничкој пракси показала су се изузетно значајна. Данас се разумевање улоге аденозина користи за развој лекова који третирају несаницу, поремећаје спавања и хроничну поспаност.
Његов рад послужио је и као основа за објашњење ефекта кофеина – супстанце која, како се показало, блокира аденозинске рецепторе и тиме одлаже осећај поспаности.
Миодраг је био велики хуманиста
Миодраг Радуловачки није био само бриљантан истраживач – био је и предавач, ментор и хуманиста. Генерације студената на University of Illinois College of Medicine памтиле су га по његовој харизми, темељитости и способности да повеже медицину са ширим питањима етике, друштва и људске патње.
Његова истраживања довела су и до побољшања у лечењу апнеје током спавања – озбиљног стања које често остаје недијагностиковано, а може бити смртоносно. Радуловачки је био пионир у увођењу фармаколошког приступа третирању овог поремећаја, што је омогућило многим пацијентима широм света да воде здравији и сигурнији живот.
Научни траг који не бледи
Радуловачки је преминуо 2014. године, али његов допринос и даље живи. Цитиран је у стотинама научних радова, а његове теорије о аденозину и спавању налазе се у свим савременим уџбеницима неурофизиологије и медицине сна. Његово име данас стоји раме уз раме са другим великим истраживачима у области неурофармакологије.
За нас у Србији, његово дело је подсетник на то да српски ум, кад му се пруже услови, може да обликује токове светске науке. Миодраг Радуловачки је један од оних тихих хероја науке који су живот посветили разумевању људског бића – чак и док оно спава.
