Милутин Миланковић је био један од највећих српских научника који је допринео развоју разних области науке, од грађевине до астрономије. Он је најпознатији по својој теорији ледених доба, која објашњава како су промене у орбити Земље утицале на климатске циклусе, и по својој реформи јулијанског календара, која је омогућила да се избегну грешке у рачунању времена. Миланковић је своја научна достигнућа постигао у скромним условима, радећи у малој соби на Београдском универзитету, без великих инструмената и лабораторија. Он је користио само свој математички гениј и логаритамске таблице. Због тога је он пример велике посвећености и креативности у науци.
Живот и почетак
Рођен је у Даљу 1879. године у богатој породици. Због свог слабог здравља, није ишао у редовну школу, већ је учио код куће од приватних наставника. Само је једном посетио Српску православну школу у Осијеку, где је положио све предмете са одличном оценом, осим рачуна. Касније је уписао гимназију у Осијеку, где је брзо надокнадио заостатак у читању, писању и рачунању и постао најбољи ученик.
Миланковић је од малена волео да посматра небо и да машта о звездама. Завршио је грађевински факултет у Бечу и почео да ради као грађевински инжењер. Међутим, његова права страст била је наука, посебно астрономија и небеска механика. У свом слободном времену, читао је научне књиге и часописе, посећивао библиотеке и музеје и изучавао небеске појаве. Када је добио позив да буде ванредни професор на Катедри за примењену математику Београдског универзитета 1909. године, није сумњао. Оставио је свој удобан и добро плаћен посао у Бечу и посветио се научном раду и предавању студентима.
Почех да прелиставам те списе, узех у руке своје верно наливперо, стадох да пишем и рачунам.
Када се обазрех по собици, запитах се где се налазим. Изгледала ми је као преноћиште на моме путовању по васиони.Милутин Миланковић о данима заточеништва pic.twitter.com/WNipjEquwG
— Books & Arts (@MimoSvijet) October 31, 2019
Календар
Он је такође решавао питање календара и предложио нову верзију јулијанског календара која је била прецизнија од грегоријанског. Његов рад је био заснован на дубоком познавању историје и математике календара.
Јулијански календар је уведен од стране Јулија Цезара 45. године пре нове ере, преузевши египатски календар са 365 дана и 16 сати. Међутим, овај календар није био у складу са тропском годином, која је трајала 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди. Због тога се сваких 128 година догађала грешка од једног дана. Папа Гргур XIII је 1582. године реформисао календар тако што је избацио 10 дана и увео правило да су преступне само оне године које су дељиве са 4, али не и са 100, осим ако нису дељиве и са 400. Овим је смањена грешка на 26 секунди по години.
Против овог календара су биле православне земље, које су наставиле да користе стари јулијански календар. На Свеправославном сабору у Цариграду 1923. године, професор Миланковић је добио задатак да побољша јулијански календар тако да буде усаглашен са тропском годином. Он је то урадио тако што је предложио да се сваких 900 година избаци по један преступни дан. Тиме је постигнута прецизност од само 2 секунде по години. Овај календар је назван ревидирани јулијански календар или миланковићев календар.
Професор Миланковић је био врло скроман и хумористичан човек, који је волео да размишља на отвореном простору. Када су га питали како успева да направи такве велике научне открића, он је одговарао да он само лежи на дивану или на лежаљки и мисли, а онда кад устане само забележи своју мисао. Он је такође рекао да му за решавање календара треба само мало времена и место за размишљање, па је зато отишао до Босфора да се посвети свом задатку.
Овај календар је најпрецизнији календар који постоји и његово одступање у односу на астрономску годину је само 2,75 секунди, док је поређења ради одступање грегоријанског 26,75 секунди.
— Дарко Чупа Чупс 🇷🇸 (@red______wolf) December 25, 2020
Три велика српска научника, Никола Тесла, Михајло Пупин и Милутин Миланковић, имали су различите животне путеве и дела. Док су Тесла и Пупин постигли светску славу и признање за своје изуме у области електричне енергије и телефоније, Миланковић је остао скромни предавач. Миланковић је, остао у Србији, где је радио као професор на Универзитету у Београду. Он је науком се бавио из љубави и оставио је светски траг.
