Kосмос је роман чувеног пољског писца Витолда Гомбровича. Радња се дешава у хаотичном амбијенту гдjе се мијешају стварност и асоцијације, апстрактни и архетипски однос човјека према људима, догађајима и околини.
Тешко је пратити нит романа иако није преобиман. Ипак, ако се мало потрудите радња на крају добија смисао. Главни јунак се ријетко помиње и то са погрешком Витол. Два пријатеља, Витолд и Фукс по доласку у пансион наилазе на обијешеног врапца, око чега се ствара читава мистерија, ко је могао да тако нешто уради.
Читав низ психотичних асоцијација и радњи главног јунака
Са тим почиње и читав низ психотичних асоцијација и радњи главног јунака. У једном моменту без икаквог разлога објесио је пансионског мачка, након чега се читаво време скрива и сумња да ли ће га неко открити.
Често чудно саставља ријечи, које немају нормално звучање, само нагађање онога што би могле да значе. У роману се наговјештавају бројне еротске алузије, али са искривљеним значењем.
У роману се све представља искривљено
Тачније, све у роману се представља искривљено, тако да се не може утврдити да ли се ради о стварности или само перцепцији главног јунака.
На крају романа Витолд проналази госта пансиона Лудвига обијешеног у шуми за дрво, пошто су се сви питали гдје је… Потом по неком својем патолошком нагону има жељу да му стави руку у уста. Али се боји да би могли њега окривити да га је објесио, као што је објесио мачка. Од доласка у пансион радњу прати читав низ вјешања, врапца, штапића, мачка, на крају Лудвига.
Назив романа упућује на човјекову природу која је неограничена
Сам назив романа Kосмос упућује на саму човјекову природу, која је неограничена. У овом случају нажалост мрачним дистопијским асоцијацијама, па чак можда и халуцинацијама. Све је убрзано, хаотично, попут каквог кошмарног сна. Читав низ неповезаних ликова у истом амбијенту за истим столом, са разним Витолдовим предубјеђењима о њима.
Роман вриједи прочитати, да би се схватила тајанственост људске природе, скривене подсвести, личног људског раја или пакла.
