Почетна » Култура » Милош Лалатовић: Побеснели Макс (1979), суморна слика будућности или већ садашњости

Четири и по деценије „Побеснелог Макса“

Милош Лалатовић: Побеснели Макс (1979), суморна слика будућности или већ садашњости

Прошле су тачно четири и по деценије откако је аустралијски редитељ-сценариста Џорџ Милер, уз подршку партнера-продуцента Бајрона Кенедија и ко-сценаристе Џејмса Мекосленда, снимио Побеснелог Макса (Mad Max, 1979), чувеног по првој и најславнијој улози Мела Гибсона, дистопијској визији садашње цивилизације која се распада.

Успех и утицај филма

Побеснели Макс је широм света зарадио 100 милиона долара и једно време био Гинисов рекордер у односу између уложених средстава и остварене зараде.

Побеснели Макс је такође био први филм у истоименом, жанровски и уметнички утицајном серијалу под ауторском контролом Џорџа Милера, а који још чине Друмски ратник (Mad Max 2: The Road Warrior, 1981), Побеснели Макс иза Громовите куполе (Mad Max Beyond Thunderdome, 1985) и Побеснели Макс: Ауто-пут беса (Mad Max: Fury Road, 2015).

Дистопијска визија блиске будућности

Mad Max је филм који невероватно описује наше доба. Ради се о несташици енергената и систем почиње да се урушава. Иако све функционише наизглед нормално – људи купују, забављају се, иду на одморе, једу сладолед – све делује на први поглед идилично. Али са несташицом горива, систем почиње мало по мало да „закида“. Полако се уводе рестриктивне мере, што у почетку пролази незапажено.

Пораст криминала и хаоса

Али одређени слој друштва, који припада другој страни закона, ове промене непогрешиво региструје, све више се бахатећи, до те мере да више нико није сигуран. Мотоциклистичке банде сеју страх свуда где се нађу. А то могу бити и наизглед питоми крајеви Аустралије.

Полицајци нису много другачији од криминалаца – разликују се само по значки коју носе, и људи их називају „рђама“. Наравно, има и часних полицајаца попут Макса и његовог колеге Гаса. Проблем је што са дехуманизацијом друштва настаје и дехуманизација човека.

Трансформација јунака у антихероја

Од добрих, људи постају лоши, сурови, оптерећени осветом. Од хероја постају антихероји, као да западна друштва одавно већ не прихватају хероје као позитивне ликове, већ антихероје, где су представљени не као нужно лоши људи, већ као људи који се не сналазе у постојећим околностима.

Почетак сукоба – Ноћни јахач

Приликом акције хватања једног криминалца под надимком Ноћни јахач, који сумануто вози свој аутомобил, заједно са својом партнерком панкерком, слушајући своју омиљену песму Rocker од бенда AC/DC, гази све што стигне, људи у страху панично беже. Полицајци су немоћни, јер ипак је Ноћни јахач надмоћнији.

Том приликом гине Максов колега Гас. Макс наставља потеру за њим. Овај услед неконтролисане вожње настрада. Без обзира што га Макс није директно убио, на себе и своју породицу навлачи пријатеље Ноћног јахача – опасну мотоциклистичку банду.

Банда доноси хаос и насиље

Степен и методи њихове агресије су невероватни, као и изненадни начин њиховог појављивања било где. Попут демона, стварају хорор атмосферу. Нигде се од њих не може сакрити, појављују се на невероватан начин.

Тако Макс и његова супруга са дететом, отишли су након смрти Гаса да се одморе у идиличним пределима Аустралије, далеко од ужурбаног асфалта. Али, невероватно, мотоциклисти се и ту појављују. Нападају Максову породицу, чак му и краће време киднапују дете, али његова жена, уз помоћ једне старије госпође која поседује сачмару, успева да га поврати.

Но, мотоциклисти не одустају. На крају ипак успевају да се освете, убијајући Максову жену и дете док су јели сладолед. Нашли су се на аутопуту смрти и били прегажени.

Максова освета – пут без повратка

Макс је „побеснео“. Отуда и потиче назив филма. Више није исти човек. Као што је банда била баук за све, тако сада он постаје за њу. Убија једног по једног од њихових чланова, а са сваким од тих убистава, људскост се у њему смањује.

На крају не поштеђује ни једног „финог дечка“, који се игром случаја нашао у банди, и представљао је омиљеног члана њиховог вође.

Прави темпирану бомбу, везује га лисицама, и оставља му циничну могућност да пререже лисице за десет минута или своју ногу за пет да би преживео. Овим последњим убиством, Максова човечност пала је на врло ниске гране.

Одлазак у пустињу – наставак приче

Напушта цивилизацију, одлази у пустињске гудуре Аустралије, где се поново суочава са још гором ситуацијом, а чија је радња приказана у другом делу филма Друмски ратник (Mad Max 2: The Road Warrior, 1981).

Овај наставак представља један од најупечатљивијих и најпознатијих апокалиптичних филмова.

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.