Једна од ствари које се међусобно доста преплићу, иако се на први поглед не би рекло, јесу књижевност и мистика.
Најстарија књижевна дјела су Свете књиге разних религија, па и оних које су данас највише распрострањене. Све оне обилују мистичним, натприродним и фантастичним детаљима. Ту су и разни епови и митови. Све до данас ова спона није престајала.
У средњем веку су најзаступљеније биле духовне књиге
И у средњем вијеку најзаступљеније су биле подвижничке духовне књиге и житије светих, а оне обилују многим натприродним догађајима. Поред њих значајне у књижевном и историјском смислу тога периода су књиге које су се налазиле на списку јеретичких, забрањених или књига које су стављене на Index librorum prohibitorum.
Тачније тзв. јеретичке књиге представљају одређену изокренуту сјенку црквених књига и оне су због те тајанствености и забрањености будиле код људи нарочиту врсту интересовања.
Посебно значајну књижевну грађу представљају и народне бајке, које су и са наших простора сакупљали бројни познати свјетски књижевници, попут Гетеа. Кад смо код њега, мистика је у његовим дјелима итекако присутна посебно у Фаусту.
Појава готичке културе у 19. веку
У деветнеастом вијеку са појавом тзв. готичке литературе јавља се интересовање и за епске, фантастичне и хорор елементе у књижевности. Једно од најпознатијих дјела тога периода је књига Брама Стокера Дракула.
Дракула као најпознатије књижевно, али и филмско хорор дјело то не престаје да буде већ више од сто година. У филмском аранжману овога дјела незаборавну улогу има мађарски глумац Бела Лугоши као лик Дракуле, а задњих деценија је то био и чувени холивудски глумац Гари Олдман.
Чувена поема „Гавран“ Едгара Алана Поа
У деветнаестом вијеку не можемо никако заобићи ни америчког књижевника Едгара Алана Поа са његовим крими и хорор причама, као и са чувеном поемом Гавран, гдје се мијеша страшно и меланхолично стварајући депресивну и мрачну атмосферу.
Хари Потер, Толкин и књиге Дена Брауна
И данашње вријеме без обзира на развој науке, мистика у књижевности не престаје. Најбољи су докази серијал књига о Хари Потеру,
Толкинова дјела, као и књиге Дена Брауна, које настоје да читаоца уведу у тајанствени свијет скривености, тајних друштава и теорија завјере.
При том треба рећи да са разним теоријама завјере, које задњих година снажно преовладавају у једном дијелу јавности јавља се и посебан жанр књижевности о тајним друштвима, њиховој свеопштој међусобној тајанственој комуникацији и плановима владања свијетом.
Мада ово није ништа ново, иако није било присутно раније у толико мјери. Једна од оваквих дјела је снажно утицала и на енглеског окултисту Алистера Кроулија, који је и сам аутор бројних окултних и тајанствених књига.
Са свим овим треба додати литературу о псеудо-историји која поготово о балканским народима “скрива“ посебне тајне о њиховој изабраности и поријеклу, што помало подсјећа и на нацистичку доктрину о изабраном народу чија се тајна крије у нордијским митовима и старим списима на Тибету.
Мистика је присутна и у делима Достојевског, Шекспира и Гогоља
Мистика је присутна и у дјелима многих свјетских класика од Фјодора Достојевског, Гогоља, Шекспира. Гогољева приповијетка Виј је била више пута екранизована од стране разних редитеља, па и нашег чувеног Ђорђа Кадијевића у његовом филмском дјелу Свето мјесто.
Код нас се по мистичним и страшним детаљима посебно истиче Милован Глишић, чију је приповијетку После деведесет година, Кадијевић такође екранизовао у чувеној Лептирици.
Мистика и непознато је изгледа урођено у људској природи без обзира на технолошки напредак, и без обзира да ли људи олако прихватају тако нешто или не. Самим тим неће лако нестати ни из умјетничких и књижевних дјела.
