Милош Ковић је истакнути српски историчар и универзитетски професор, рођен у Шапцу 1969. године. Завршио је основне студије на Филозофском факултету Универзитета у Београду 1995. године, где је и магистрирао 2003. године са темом о западноевропским политичким идејама. Докторирао је 2006. године са радом о Бенџамину Дизраелију и балканској политици Велике Британије. Професор Ковић је такође боравио на стручном усавршавању на Универзитету у Оксфорду током академске 2004/2005 године.
У својој академској каријери, учествовао је на многим међународним конференцијама и био је члан неколико научно-истраживачких пројеката. Његова истраживања обухватају међународне односе и историју политичких идеја крајем 18. и почетком 20. века. Професор Ковић је аутор неколико значајних дела, укључујући књиге о Дизраелију и источном питању, као и радове о улози сила Антанте у одбрани Србије 1915. године.
Такође је познат по својим јавним наступима и коментарима на актуелне друштвене и националне теме. На пример, у емисији Рубикон, професор Ковић је дискутовао о различитим аспектима српског национализма и геополитичким превирањима која утичу на српски народ. Његови ставови и интерпретације историје често изазивају дебату и контроверзе, што је довело до неколико судских тужби против њега од стране колега са Одељења за историју.
Колико су идеје порфесора Ковића велике говори и чињеница да је препознат и код непријатељски расположених комшија у окружењу. Професору је био забрањен улазак у Босну и Херцеговину по налогу србофобичних центара моћи у Сарајеву.
Као научни радник је допринео значајној количини академског рада и остаје активан у образовању и истраживању. Његов рад и живот су пример посвећености историјској науци и интелектуалном дискурсу у Србији и шире. Жива предавања, трибине, емисије су само доказ да се час наставља и ван оквира образовних институција.
Професор Ковић се кроз свој друштвени и професионални ангажман бави питањем Косова и Метохије. По његовим речима Космет је изнад дневнополитичких дешавања, трвења и у центру је идентитета нашега народа. У својим радовима, Ковић се осврће на Косовски завет као централни елемент српског идентитета, који се преносио кроз векове и који је имао значајан утицај на српску културу и политику. Он истиче да је Косово и Косовско предање било у средишту српске културе и политике још од почетка 20. века, а посебно у периоду модернизма. Ковићева анализа се не зауставља на историјским чињеницама, већ пружа увид у емоционални и менталитетни аспект Косовског завета, који је остао животан у савременом добу.
Ковић такође разматра како је Косовски завет утицао на српску културу, уметност и књижевност, указујући на дела као што су песме Милана Ракића и скулптуре Ивана Мештровића, који су дали нове димензије и тумачења Косовског предања. Он наглашава да је Видовданска идеја, коју су пропагирали писци и уметници, израз српског витализма и херојског активизма. Ковић сматра да је ова идеја била одговор на колонијалне амбиције и ратне претње које су долазиле од Аустроугарске, и да је имала за циљ да српској култури врати полет и самопоуздање. Данас је идеја Косовског аманета идеја опстанка нас као јединственог народа.
У својим радовима, Ковић такође истиче значај Српске православне цркве у тумачењу Косовског завета, видећи у њему хришћански и библијски смисао. Он указује на паралеле између Косовског боја и библијских прича, посебно у контексту жртве и опредељења за Небеско царство. Ковић сматра да је ово предање остало снажно и богато кроз векове, и да је имало утицај на српски народ и његову културу. Српска Православна Црква је темељ и бедем националног идентитета, зато и јесте често на удару са разних страна. Црква је она која нас окупља око Христа, а само тако можемо опстати на овој историјској и културној ветрометини
Ковићеви радови пружају увид у сложеност историје и идеја које су обликовале српски народ, посебно у контексту Косова и Метохије. Он сматра да је разумевање ових идеја кључно за савремени српски идентитет и да је важно да се оне наставе преносити и тумачити у савременом контексту. Ковићева дела су значајан допринос разумевању српске историје и културе, и она нуде дубок увид у значај Косовског завета за српски народ и његову будућност.
Погледајте нашу емисију са професором Милошем Ковићем:
