У просеку се ослобађа 100 честица микропластике на сваки грам жваке, а један комад обично тежи два до шест грама. Истраживање представљено на пролећном састанку Америчког хемијског друштва у Сан Дијегу открило је да се у просеку ослобађа 100 честица микропластике по граму жвакаће гуме.
Др Санџај Моханти, главни истраживач пројекта и професор инжењерства на Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу, изјавио је за медије да циљ истаживања није био да се ико алармира. “Научници не знају да ли је микропластика небезбедна за нас или не. Не постоје испитивања на људима. Али знамо да смо изложени пластици у свакодневном животу, и то је оно што смо желели да испитамо овде”, преноси “Хелтлајн”.
Претходна истраживања процењују да појединац годишње потроши између 39.000 и 52.000 честица микропластике. Она је свуда и људи јој могу бити изложени кроз пиће, храну, пластичну амбалажу, даске за сечење, сунђере, премазе на производима и процес производње предмета. Жвакаћа гума је једно подручје које није било широко истражено.
“Већина студија о гутању у вези са храном односи се на контаминацију хране микропластиком из пластичних контејнера (нпр. пластичне флаше за воду, пластичне кесе за чај), али жвакаћа гума је једина храна која се састоји од пластике. Ипак, већина то не зна. Хтели смо да измеримо микропластику у жвакаћим гумама у све могуће негативне ефекте на људско тело. Ово је важно за процену свих могућих негативних ефеката на људско тело”, навео је Моханти. Жвакаћа гума се прави од арома, заслађивача, гумене базе и других састојака. У жвакаћим гумама које су природне, полимер на биљној бази. За синтетичке гуме користе се базе од синтетичке гуме од полимера на бази нафте (пластике).
Истраживачи су испитали пет врста синтетичке гуме заједно са пет врста природних гума које су комерцијално доступне. Као део експеримента, једна особа је жвакала седам жвака сваке марке како би се урачунали различити узорци жвакања и пљувачке. Особа је жвакала жваку четири минута и давала узорак пљувачке сваких 30 секунди. Затим би испрала уста чистом водом, а узорци пљувачке били комбиновани у један узорак.
У другом експерименту, узорци пљувачке су сакупљани сваких 20 минута и затим је мерена присутна количина микропластике.
Истраживачи су у почетку сумњали да синтетички облици жвакаће гуме садрже више микропластике, али су били изненађени када су открили да природне жваке такође садрже сличну количину микропластике. Открили су да се у просеку ослобађа 100 честица микропластике на сваки грам жваке (један комад обично тежи два до шест грама). Такође, и синтетичке и природне гуме садрже исту врсту полимера, при чему је највећа количина полиолефина, врсте пластике која укључује полиетилен и полипропилен.
Утицај микропластике на здравље људи је још увек предмет истраживања, али се сумња да микропластика штети здрављу дисајних путева, пробаве и репродукцији и да је вероватно повезана са раком дебелог црева и плућа.
