Меланом је најређи, али и најопаснији облик рака коже, а данас се обележава светски дан борбе против ове опасне болести.
Рак коже је обично узрокован учесталим излагањем сунчевим ултравиолетним зрацима који продиру у кожу и оштећују је. Канцерозне лезије обично се јављају на регијама коже које су најизложеније сунцу – лицу, ушима, надланицама и подлактицама.
Најучесталији је код особа старијих од 50 година, али се може јавити и код млађих. Постоји велика шанса за излечење уколико се рано дијагностикује.
Кампања „Евромеланома“, посвећена превенцији болести, покренута је у Белгији 1999. године и проширила се на 33 земље Европе. Циљ кампање је подизање свести о раку коже како би пацијенти на време и у што ранијем стадијуму препознали сумњиве промене на кожи.
У Србији око 700 пацијената годишње
У Србији се годишње дијагностикује око 700 пацијената са меланомом, од којих око 200 метастазира и пређе у четврти стадијум
Председник Удружења пацијената оболелих од меланома Саво Пилиповић поводом Светског дана упозорава да, иако се меланом открива врло једноставним и безболним прегледом дерматолога уз помоћ дермоскопа, многи пацијенти прекасно затраже помоћ. То значајно отежава лечење и негативно утиче на крајњи исход.
Пилиповић је указао да постоје општа и посебна превенција. Општа превенција подразумева здрав животни стил, односно умерено здраву исхрану, без дувана и алкохола, стреса и слично, док се посебни облици превенције своде на избегавање ултраљубичастог зрачења.
Ултраљубичасто зрачење је присутно у сунчевим зрацима, а емитују га и соларијуми и лампе за маникир. Пилиповић саветује склањање са сунца у периоду од 10 до 17 часова, а да уколико је у том периоду неко изложен сунцу, треба да буде обучен и обувен тако да готово цело тело, укључујући и главу, буде покривено, а непокривене делове тела треба мазати кремом са заштитним фактором 50 плус.
Није их лако препознати
Биљана Јањић из Институту за јавно здравство Републике Српске каже да меланоме није лако препознати, јер често изгледају као младежи.
„Сви младежи имају сличан облик и боју. Уколико се појави нова промјена која изгледа различито од осталих, она је сумњива. Симптоми као што су свраб и крварење су главни знак малигнитета“, појаснила је Јањићева.
Она је додала да се појава било које нове промјене на кожи која је претходно изгледала нормално код пацијената старијих од 40 година сматра сумњивом, те да се треба обавезно консултовати дерматолог.
Јањићева је навела да се меланом може јавити било где на кожи, али се најчешће налази на кожи грудног коша и на ногама.
„Настају на претходно здравој кожи, али код око 30 одсто пацијената могу да се јаве на мјесту претходног младежа. Могу брзо да расту и да се шире на унутрашње органе. Због овога је неопходан неодложан третман, најчешће у виду хируршке ексцизије“, истакла је Јањићева.
Јањићева је истакла да интензивно и директно излагање сунцу треба избјегавати, посебно између 11.00 и 15.00 часова, нагласивши да је главни циљ да се избјегну опекотине, односно црвенило.
„Највише оштећења настаје након опекотина које су праћене пликовима и болом који траје барем 48 часова. Пола часа прије изласка на сунце, потребно је да се кожа намаже кремом са највишим фактором заштите и обнављати наношење сваких два до три часа“, рекла је Јањићева.
