Сваког 21. фебруара широм света обележава се Међународни дан матерњег језика како би се подигла свест о значају очувања језика и писма. Овај дан је 1999. године установила организација Унеско, а резолуцијом потврдила Генерална скупштина Уједињених нација. Наша земља је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, а ратификацијом тог документа Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на њеној територији.
У Србији се целокупно образовање, осим на матерњем језику, изучава на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику. Према последњим подацима ресорног министарства, око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
У Србији је у службеној употреби 12 језика
У Србији је у службеној употреби, осим српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе. Осим тога, влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Немерљив траг на српски језик оставили су бројни великани, међу њима неизоставно Вук Стефановић Караџић, најзначајнији српски лингвиста XIX века, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.
Битно је истаћи и Доситеја Обрадовића, просветитеља и реформатора револуционарног периода националног буђења и препорода. Био је оснивач и професор Велике школе, претече Београдског универзитета.
Језик је најважнија компонента једне културе
Језик, најсавршеније средство комуникације – као такав, вероватно је најважнија компонента националног идентитета или идентитета једне културе. Али, језик није само то. Ако са овог општег, тј. колективног плана пређемо на индивидуални, можемо закључити да је и сваки човек у највећој мери одређен језиком који користи. У овом случају, реч језик може имати уже значење: дакле оно које се тиче сваке индивидуе, сваког од нас посебно – јер свако од нас има „свој“ језик, изразе или фразе које га одликују, по којима је препознатљив, и по којима се разликује од других.
Језик је идентитет идентитета
Међутим, матерњи језик, иако упућује на матер, мајку, није баш у вези с њом. Дакле, неко кога је родила Кинескиња, али не у Кини већ у Србији, врло лако за свој матерњи може имати српски, а не кинески. Исто тако, неко може бити српски престолонаследник, као наш Александар II Карађорђевић, али му српски не мора бити матерњи, већ енглески.
И то не зато што му матер није Српкиња, већ што је стицајем историјских околности рођен и одрастао на енглеском говорном подручју. Према томе, матерњи језик није језик матере. То је језик на ком смо проговорили, наш први језик – језик на коме сањамо.
И баш због свега овога закључујемо колико је језик моћан. Он пробија границе једне нације, државе, културе, а опет чува идентитет, сав је од идентитета – он је у ствари његово срце. Идентитет идентитета.
А што је најзанимљивије и најлепше, језик није себичан, јер дозвољава људима да имају и два матерња језика. Те особе зовемо билингвалним. У Војводини, на пример, много је таквих људи: неко у кући говори мађарски, а на улици или у школи српски. И савршено влада и једним и другим. И савршено разуме, схвата, тј. има разумевања и за једне и за друге. Односно, идентификује се и с једнима и с другима.
Зашто је важно да ми Срби очувамо наш језик?
За очување националног у културног идентитета је најважније да сачувамо матерњи језик. Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону покренула је 2021. године кампању за очување српског језика.
У кампањи су учествовали људи из различитих делова: Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе као и дијаспоре како би промовисали своја наречја, односно дијалекте нашег богатог језика. Директор управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, Арно Гујон, том приликом је изјавио да је српски језик тешко научити, али да је истовремено леп, богат и разноврстан, те да је од круцијалне важности за очување националног идентитета.
„Ако се језик заборави, та нит се прекида и губи се део идентитета. Сваки Србин, посебно припадник друге или треће генерације у дијаспори, који поред језика државе у којој живи, зна и српски језик, представља мост између Србије и света и богатство за све нас“, истакао је Гујон.
2015. године је покренута акција „Негујмо српски језик“
Ова акција, имала је за циљ да афирмише и чува српски језик, те да се подигне ниво свести и значају правилног писања и говора, нарочито у дијаспору. Одржано је много трибина у највећим светским и европским престоницама, а на једној од њих, 2018. године у Паризу говорио је тадашњи саветник културе и информисања, Драган Хамовић.
Он је тада рекао – „Језик нас обликује дубински, па ако нам није потребна дубина, не треба нам ни језик који нас је формирао.“
Неке од највећих српских заједница у дијаспори, пре свега у Бечу и Чикагу залажу се за очување српског идентитета кроз језик и неговање наше ћирилице, кроз традицију, културу и православну веру са циљем да Срби никада не забораве своју матичну државу Србију.
