Како је познато хришћанима и многим неверницима, Васкрс је највећи хришћански празник. То је пролећни дан када се обележава васкрснуће Исуса Христа и његов повратак из света мртвих у свет живих. Зато је Васкрс најважнији празник јер даје темељни печат хришћанству – јамчи неумирање, долазак пред суд Божји и вечни живот. Сви који верују спасиће се и Бог ће им откупити грехе. Христово васкрснуће из Новог завета потврда је старозаветних пророчанстава из Библије који говоре о Спасиоцу који ће умрети за грехе целокупног човечанства и васкрснути трећи дан. Зато је Васкрс празник наде, радости, новог живота, а главни васкршњи симболи су крст, јаје, пиле, зец, венац и љиљан. То је прави Васкрс из теолошког угла гледишта.
Васкрс – богомдан за капиталисте
С временом, у великим деловима света (понајпре у Северној Америци и Европи), Васкрс је попримио нека сасвим друга обележја. Не ради се више само о верском празнику, него о класичном конзумеристичком празнику. Васкрс се идеално уклопио у календар. Нашао се након Валентинова и Дана жена и пре почетка летње сезоне. Пролећни термин снажно су препознали маркетиншки и рекламни стручњаци и од нега направили конзумеристички мегаспектакл. Масовни медији прште од реклама за шунке, сиреве, лук, телетину, јагњетину, јаја, чоколадне сластице, вино и другу храну и пиће. Из излога трговина вире васкршњи зечеви, пилићи и огромна вештачка јаја.
Искривљење правог Васкрса
Истицање реклама за производе само по себи не би било проблематично да конзумеризам није истиснуо теолошки карактер празника. У савременом западном свету заправо нико осим свештеника, редовника и малог броја побожних верника не спомиње религијски, тј. прави Васкрс. Нажалост, велик број хришћана није нити свестан какав то Васкрс слави. Многима од њих на првом је месту покуповати што већи број производа са штандова тржница или полица супермаркета, купити дарове деци, обојити јаја и добро се најести и напити на тај свети дан (можда и на туђи рачун, читај: породична окупљања). Ако је могуће, многи радо искористе продужени викенд за одлазак на море или на планине.
Места за Исуса у већини тих сценарија нема. Тек мањи број верника отићи ће на Васкрс на свету мису или донирати неки новац или друге потрепштине сиромашнима и бескућницима. Тек ће 40-ак посто Американаца ићи на васкршњу мису, што је пад у односу на претпандемијска времена када је та бројка износила око 50 посто. Око 12 посто америчких хришћана иде на мису само на Васкрс како би испоштовали традицију.
Празник шопинга
Зато ће трошити новац. Васкрс је постао празник шопинга. Процене говоре како ће Американци ове године потрошити 25 милијарди долара за васкршње празниче. Пре десет година, 2015. потрошили су 16,4 милијарде УСД. У једном десетлећу догодио се пораст од девет милијарди долара, што је огромна бројка узевши чак узевши у обзир инфлацију. Америчка домаћинства у просеку троше нешто мање од 200 $ за Васкрс. Највише новца се троши на храну, поклоне, одећу, цвеће и слаткише. Већина њих Васкрс слави кроз празничке оброке (57 посто), а 53 посто њих посећује пријатеље и родбину.
Улазак нехришћанских обичаја у васкршњу традицију
Око 51 посто Американаца учествује о потрази за васкршњим јајима (обојеним или чоколадним). Обичај нема изворне везе с Васкрсом, али је постао популаран у многим западним земљама (понајвише Великој Британији и Сједињеним Државама) у 19. и 20. веку. То су препознали неки пастори који организују потрагу за васкршњим писаницама по ливадама и вртовима како би спојили породична и верска окупљања. Такође, неки пастори организују кићење васкршњих дрваца што је обичај који је постао међународно популаран почетком овог века. Тако људи цркве покушавају обухватити и интегрисати нехришћанске традиције како би им дали верску ноту. Деца су заволела оба обичаја па су они постали интегрални део Васкрса на Западу. Васкршњи зец је с временом постао еквивалент Деду Божићњаку. У оба случаја ради се о измишљеним ликовима које су изумели маркетиншки стручњаци. Њих су искористили они који не верују како би плански избацили главну звезду Васкрса, а то је Исус.
Конзумеризам – самостална религија
Конзумеризам је на индиректан и дискретан начин мало по мало постао засебна религија. Фински истраживачи који су проучавали повезаност конзумеризма и вере, Микко Куренлахти и Арто Салонен, конзумеризам су назвали „имплицитном религијом“ и у потпуности су у праву. Већина људи није свесна како су заправо следбеници измишљене и погрешне религије коју је утемељио савремени капитализам. Међутим, то је реалност потрошачког друштва у којем живимо. Капиталистичка религија конзумеризма ухватила је највише маха међу особама које за себе кажу: „нисам неки верник“ и које ретко назоче мисама иако су формални верници. Агресивна секуларизација је заправо Васкрс из хришћанског празника трансформирала у нехришћански шопинг празник. Зато су из првог плана избачени Исус и крст (симболи хришћанства), а своје место су добили вештачки васкршњи зечеви и свеназочна чоколадна јаја (симболи секуларизма).
Штетност конзумеризма за околиш
Секуларизација Васкрса има негативне учинке не само на смисао Васкрса и хришћанство, већ и на околиш. У Великој Британији годишње настаје 8.000 тона отпада од амбалаже чоколадних јаја, укључујући пластику, картон и алуминијумску фолију. Око 8 милиона чоколадних јаја остаје непоједено и заврши као отпад. Ове године Американци су потрошили око 3,3 милијарде долара на васкрсне слаткише. Већина њих налази се у амбалажи која се не може рециклирати. Васкрсна дрвца или украси од синтетичких материјала могу садржавати отровне хемикалије попут ПВЦ-а, који представљају опасност за околиш. Бацање електричних или пластичних играчака у околиш (а то се догађа), такође је врло штетно. И потрага за јајима у природи може бити отров за околиш јер остају остаци од јаја била она пластична или кокошја.
Решење за повратак верском Васкрсу
Како се верници могу вратити правом Васкрсу? У слободном свету слободног тржишта тешко је забранити васкршње маркетиншко бомбардовање на свим медијским платформама и друштвеним мрежама. Међутим, постоји решење. Свака особа за себе бира како ће славити Васкрс. Верници не морају претерано трошити за празниче ни куповати непотребну храну, луксузне аранжмане на мору, маркирану одећу или скупе дарове деци (нпр. premium играчке или паметне телефоне) како би били „у тренду“.
Васкрс се може провести на пуно скромнији, али исправнији начин с пуно мање утрошеног новца, али у озрачју оживеле вере. Наравно, нико не каже да васкршња корпа треба бити празна. Напротив, ко може треба ју напунити, али умерено. Уосталом, хришћанство позива на скромност, понизност, доброчинство, молитву, проучавање Библије, а не на раскошни материјализам који са собом носи смртне грехе попут охолости и неумерености у јелу и пићу. На свакоме од верника је избор какав ће Васкрс одабрати. Невернике се то ионако не тиче.
