Марко Краљевић је син краља Вукашина Мрњавчевића, који је владао делом српских земаља у другој половини 14. века. Након смрти свог оца у битци на Марици 1371. године, Марко је наследио титулу краља, али је морао да призна власт Османског царства над својим поседима. Ипак, он није био обичан вазал, већ се борио за интересе свог народа и за одбрану хришћанства од турске опасности.
Марко Краљевић је учествовао у многим ратовима и биткама, како против Турака, тако и против других хришћанских држава. Он је био познат по својој храбрости, снази, вештини у борби и поштењу. Он је такође био побратим са другим знаменитим српским владарима, као што су деспот Константин Драгаш и деспот Стефан Лазаревић. Остао је у нашем народу урезан кроз бројне епске песме отпеване у његову част.
Марко Мрњавчевић (око 1335. — 17. мај 1395), познатији као Краљевић Марко, био је de jure српски краљ од 1371. до 1395, док је de facto владао само територијом у западној Македонији. pic.twitter.com/FfCgF7viTl
— Краљевић (@KraljevicMark0) September 20, 2020
Једна од најславнијих епизода из живота Марка Краљевића јесте битка на Ровинама 1395. године, када је он заједно са другим српским витезовима морао да подржи турску војску у нападу на Влашку. Тада је Марко показао своју верност свом народу и свом верском убеђењу, рекавши ове речи:
”Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату“.
Овим речима, Марко је изразио своју жртвеност и спремност да положи свој живот за праведну ствар. Он је тако постао симбол опстанка српског народа по сваку цену!
Марко Краљевић је погинуо у тој битци, али његов дух и дело су остали живи у српској традицији и култури. Он је инспирисао многобројне народне песме, приче и легенде, које га приказују као надчовечанског јунака, који се бори против зла и несправеде. Он је такође постао део светске књижевности, пошто су га описали писци као што су Гете, Пушкин и Андрић.
Марко Краљевић је, дакле, веома важна фигура за наш идентитет и понос. Он нам показује како треба да се односимо према својој земљи, својој вери и својим братима. Он нам такође показује како треба да се носимо са тешким временима и изазовима, који нам се стављају на пут. Он нам је пример храбрости, поштења, верности и жртвености.
Краљевић Марко је постао турски вазал 1385. године, морамо да се осврнемо на још једну нетачну и врло штетну информацију коју нестручна јавност из ко зна каквих србомрзачких разлога зна да понавља. Краљевић Марко није ратовао за Турке у најславнијој српској бици на Косову Пољу 1389. године. Штавише, иако је био турски вазал, војска коју су предводили султан Мурат и Бајазит није смела ни да прође територијом Мрњавчевића крећући се изван ње приштинским друмом преко Гњилана избегавајући је у широком луку. Турска војска је прошла територијом Драгаша, но ни они нису дали никакав допринос турској војсци на Косову као њихови вазали, већ је постојала само чињеница преласка турских трупа преко територије Драгаша, што је нешто на шта се српски кнез Лазар годинама припремао и знао да му предстоји. Срби су иначе потпуно спремно дочекали Турке на Косову и сами су одабрали место за одигравање ове судбоносне битке када се сазнало да Турци неће ићи преко Софије и Ниша. Реке Ситница и Лаб на Косову су наиме искоришћене као стратешка предност за српску војску.
#Serbian #nobleman MARKO MRNJAVČEVIĆ died #onThisDay 1395 | #НаДанашњиДан 1395. погинуо МАРКО МРЊАВЧЕВИЋ | https://t.co/dq8ozf7W1d pic.twitter.com/seK6ZztuSy
— Meet the Serbs (@MeettheSerbs) May 17, 2017
У препису једног од основних извора овог периода српске историје мемоарима Константина Михајловића ”Јаничарове успомене” који се детаљно бавио односом Бајазита према Србима и то из турске перспективе (након пада Новог Брда 1455. млади Константин је био предат Турцима у Једрене и учествовао је као сведок свих њихових главних кампања лично познавајући кључне личности) наводи како је у периоду пре Косовске битке, током ње и непосредно након њеног одигравања Бајазит био страшно љут на Краљевића Марка због његове непослушности и одбијања учествовања у турским походима, будући да је сам Марко био веома богат и располагао је озбиљним војним ресурсима, првенствено најцењенијим ратницима тадашње Европе – српским тешким оклопницима.
Марко Краљевић је као неприкосновени ратник и јунак меког срца који није имун на вапаје своје мајке, лепоту девојке или верност својој љуби архетип српског јунака и витеза који је инспирисао све касније генерације српских ратника од Крађорђа и Марка Миљанова до војводе Живојина Мишића – ослободиоца Марковог Прилепа.
