Манастирска црква у Српском Ковину је најстарији сачувани српски споменик у Мађарској. Налази се на Чепелској ади, око 40 километара јужно од Будимпеште.
Оснивање Српског Ковина и долазак српских избеглица
Оснивање града који се испрва звао Горњи Ковин, а потом Српски Ковин (мађ. Ráckeve), везује се за повељу краља Владислава I из 1440. године и у свом називу чува успомену на насељавање Срба пореклом из Ковина, са средњег тока Дунава у јужном Банату.
Деценију раније Турци су заузели Смедерево (1439) и почели да пустоше насеља са друге стране Дунава, па су бројни Срби из банатског Ковина и околних насеља били принуђени да напусте своја огњишта и спас потраже на Чепелској ади у Угарској.
Краљевски посед близу старог Будима
Развојем трговине и прометним пристаништем, Српски Ковин је остваривао значајне приходе као краљевски посед у близини престоног Будима, чему су доприносили бројни трговци и занатлије балканског порекла.
Њихов број се постепено смањује од 1541. године када су Турци заузели Српски Ковин, a један део становништва избегао у градове Коморан и Ђур на горњем току Дунава.
Предање о настанку манастира и краљици Јелени
По предању, манастир на Чепелској ади је у првој половини XII века подигла краљица Јелена, супруга мађарског краља Беле II Слепог и ћерка рашког жупана Уроша I.
Према другој претпоставци, православна црква посвећена Успењу Пресвете Богородице саграђена је крајем XIII или почетком XIV века, док је 1487. године за време краља Матије Хуњадија обновљена, да би 1517. била проширена са два споредна параклиса: један са источне стране, посвећен Светом Јовану Претечи, и други са западне стране, посвећен Светом Кузми и Дамјану.
Обнова и изградња звоника
Истовремено са параклисима, поред цркве је саграђен и приземни део звоника који је 1758. године добио две етаже са новом капом. Манастир у Српском Ковину је одлуком царице Марије Терезије укинут 1777. године, а монаси су се тада преселили у манастир Грабовац.
Унутрашња декорација и фреске
Декорацију унутрашњости манастирске цркве и параклиса одликује спој барокних и позновизантијских елемената.
Карактеристика зидног сликарства и тематског распореда фресака огледа се у томе да су прилагођени западњачком амбијенту готичке архитектуре, што цркву у Српском Ковину чини јединственом и у ширим европским оквирима.
Иако су на неколико места препознатљиви трагови једног ранијег живописа са почетка XVI века, целокупан живопис храма и два параклиса потиче из XVIII века и дело је радионице Теодора Симеонова Грунтовића, пореклом са југа Балкана.
Барокни мобилијар и чудотворна икона
Резбарен, осликан и позлаћен мобилијар у барокном стилу рађен је скоро у исто време када су осликани зидови, док је на северној страни наоса постављен Богородичин трон, у средини са чудотворном иконом Богородице из XVII века.
Литургијски предмети манастирске ризнице у Српском Ковину из XVIII и XIX века представљају најдрагоценије црквено благо овог манастира.
Повратак манастирског статуса
Манастир Српски Ковин од 2003. године опет има статус манастира и поред манастира Грабовца представља један од два манастира Будимске епархије и најзначајнија је српска православна светиња у Мађарској.
