У манастиру Свете Катарине на Синају осујећен је покушај пуча групе незадовољних и због тога ван зидина манастира протераних монаха који су, уз помоћ бедуина које бораве у околини, насилно покушавали да се врате унутар манастирских зидина не прихватајући одлуку о својој екскомуникацији.
Претили су архиепископу синајском Дамјаносу и групи од десетак монаха који су остали уз њега и који су успели да их потисну и затворе манастирска врата на која су наставили да јуришају због чега је поглавар цркве путем видео-поруке затражио помоћ и заштиту Каира и Атине, јер је, како је навео, постојала реална опасност по њихове животе.
Сукоби и незадовољство избили су после повратка архиепископа у манастир где су га дочекали незадовољни и непопустљиви монаси који су и раније захтевали његово смењивање. Дамјанос није успео да смири ситуацију у манастиру који и иначе има проблеме са статусом после одлуке египатске владе да конфискује манастирску земљу и целу област претвори у туристичку зону. Епископу није преостало ништа друго него да побуњенике казни протеривањем. Египатска полиција је за сваки случај била у близини, али није интервенисала, мада је, како наводе грчки медији, упућивала позиве да се „побуњена браћа” ипак поново приме натраг.
Ситуација је сада мирнија, али су пучисти и даље пред вратима, није постигнут потпуни мир, а трајно решење се очекује уз помоћ црквене делегације. Наиме, патријарх Јерусалимски Теофил се обавезао да пошаље трочлану делегацију за разрешење кризе путем канонских правила, наглашавајући духовну и уставну јурисдикцију над манастиром. Према тумачењу овдашњих кругова, није тајна да развој догађаја на Синају има у позадини и личне интересе монаха око тога ко ће успети да контролише самог архиепископа како би у тренутку смене на неки начин себи обезбедио и привилеговану улогу, шансу да контролише сам манастир, за шта су многи заинтересовани.
Цео проблем почео је крајем јула када је група од 15 млађих монаха сазвала нелегалну скупштину у покушају да смене 91-годишњег архиепископа Дамјаноса, тражећи духовног вођу ближег братству и његовим потребама, сматрајући да је Дамјанос превише ауторитативан, да није довољно укључен у свакодневни живот братства, јер често борави у Каиру и Атини.
Манастир се, како верују ови монаси, удаљио од традиционалне монашке дисциплине и постао зависан од политике и спољних актера, посебно од односа Каира и Атине… Било је незадовољства и око расподеле надлежности и економских питања, посебно прихода од туризма и посета ходочасника. Већина је тада стала уз Дамјаноса, њега су подржале грчке и египатске власти, јер архиепископ има међународни легитимитет, у очима црквених власти он је кључни гарант опстанка манастира под сложеним околностима на Синају…
Дамјанос је на његовом челу пуних 50 година и задатак му је био да штити аутономију манастира пред египатским властима које су у више наврата покушавали да је оспоре. Он је увек истицао да манастир нема само верски, већ и историјски значај за цело хришћанство и да мора бити дијалога са државом. Ово питање је коначно недавно регулисано усвајањем у грчком парламенту закона којим је први пут после готово 1.500 година формално регулисан, односно дат правни статус манастиру на његовој територији са циљем да се тако правно заштити, финансијски подржи и међународно промовише и све то без задирања у његову духовну и унутрашњу аутономију на Синају. Новим законом оснива се јавно аутономно тело са седиштем у Атини које треба да представља манастир и његове интересе у Грчкој, да управља имовином и средствима манастира, да штити и промовише духовну и културну баштину Свете Катарије Синајске…
Нови ентитет је самоуправан и у складу са црквеним правом и традицијом манастира, поштује се његов посебни статус као аутономне монашке заједнице, што значи да грчка држава не задире у духовну управу манастира, односно да је све ово само „правни продужетак у Грчкој” правни оквир да се грчка држава директно укључује у заштиту манастира и као светске баштине Унеска у коме се чувају врло вредне иконе и библиотека која је по величини и значају одмах иза ватиканске, пише Политика.
Такође, када је реч о финансијама, манастир има подршку државе, осигурава му се резервна база у Атини независно од политичких и правних догађаја у Египту где је конфискацијом земљишта изгубио своју самосталну економску базу. Све ово је и дипломатска порука Атине да Свету Катарину сматра делом грчког православног и светског културног наслеђа, што је и механизам који може да делује ако дође до притисака на манастир, јер египатске власти одуговлаче са финализацијом споразума и гаранцијама да манастир неће бити претворен у музеј без активног монашког живота…
У суштини, криза у манастиру иде наруку Каиру да одложи финализацију споразума о његовом статусу јер, према неким изворима, архиепископ Дамјанос једини има египатско држављанство, што значи да само он може да потпише спорни споразум.
Дакле, ако дође до промене, требаће времена да његов наследник прво добије египатско држављанство, што ће подразумевати и много услова.
Каиро ову локацију у пустињи види као шансу за туристички бум са хотелима, стамбеним комплексом, базенима, продавницама који би посетило 30 милиона туриста у наредне две године.
