На брду изнад реке Лим, поред лековитих извора топле воде смештен је манастир посвећен Светом Николи Мирликијском, који се убраја међу најстарије српске светиње у Рашкој области. Још увек нема тачних сазнања ко је и кад подигао ову православну богомољу, али је сасвим сигурно да је она постојала и пре владарске лозе Немањића.
Јединствен манастирски комплекс са три цркве
„Манастирски комплекс чине три цркве посвећене Светом Николи, Успењу Пресвете Богородице и Светом Илији, што се среће само још у Пећкој патријаршији, која има четири цркве.
Обнављали су га краљ Урош Први и Стефан Дечански, а о њему се старала и властелинска породица Војиновић. Био је њихов маузолеј и имао је у свом склопу болницу и школу“, рекао је игуман Теофил за Рину.
Ова светиња позната је и као манастир Светог Николе у Дабру, а у хијерархији српске цркве припада јој пето место. Од самог свог настанка, кроз векове, био је духовни центар Срба настањених у овом крају.
Свети Сава и оснивање Дабарске епископије
„У њему је 1219. године Свети Сава успоставио једну од првих епископија осамостаљене Српске православне цркве и за првог епископа поставио Христофора, свог најбољег ученика из Хиландара.
Сама чињеница да је манастир Свети Никола био центар Дабарске епархије довољно говори о његовом значају у то доба. Међу разлозима се помиње то што је овај манастир из преднемањићког доба, затим и то што се налазио у пограничном делу“, каже игуман Теофил.
Средњовековни центар писмености
Манастир је био и средњовековни центар писмености, јер је овде откривен луксузни писарски сребрни прибор, који се састоји од два стила за пера и мастионице са очуваним окамењеним мастилом.
Археолошка открића и вредни предмети
Пре осам година, у склопу археолошких истраживања испред олтара цркве Успења Пресвете Богородице, откривено је 40 црквених предмета од сребра и злата.
Стручњаци највреднијим предметима пронађеним у манастиру свакако сматрају рипиде од позлаћеног сребра, које је манастиру даровао Макарије Соколовић, први патријарх 1557. године обновљене Пећке патријаршије.
Макарије Соколовић и важност манастира
Како се може прочитати у историјским списима, он је често боравио у овом манастиру због здравља, али и због тога што су се управо на том месту решавала битна питања за тадашњу српску цркву.
Место одлуке о устанку 1875. године
На Илиндан 1875. године, код овог манастира донета је одлука да се организује општенародни устанак. Направљен је договор о учешћу народа Полимља и старовлашког краја, и утврђено је да устанак почне на Велику Госпојину.
Турско разарање и каснија обнова
Устаници су поражени, а Турци су тада манастир прво претворили у магацин, а у порти су направили касарну. Ипак, верујући народ није одустао од своје светиње, па је манастир касније поново обновљен.
