У долини потока Манастирица где јутром цвркут птица испраћа звона, док се храм у молитви на небо узноси, а ноћу месечина обасјава гнездо четинарима исплетено, на темељима древне немањићке светиње расте дух православља – расте Манастир Осовица.
Планински поток на својим таласима однео је векове искушења, падова и уздизања, крађа и откупа, рушења и обнова, али пламен светосавске свеће осветљавао је и такав трновит пут и позивао на молитву у “малом Хиландару” код Српца, надомак Бање Луке, све до данашњег времена.
Свака реч мала је и недостојна да опише богоугодни склад духовности и манастирских здања у крајолику који је сам Господ уредио за своју светињу и духовно чврсто везао за Свету Гору. Управо зато, преосвећени епископ бањалучки, господин Јефрем, у својој беседи поручује да је Манастир Осовица “мали Хиландар” и сви који нису у могућности да посете царску лавру нека дођу у манастир Осовицу и поклоне се пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице.
Историја манастира
Манастир Осовица припада реду највећих светиња Републике Српске. Иако се до наших дана нису сачували значајнији писани трагови који би подробније открили дух минулих времена, услед тешке и бурне историје нашег народа, ипак историчари претпостављају да је манастир Осовица ктиторско дело изданка племените лозе Немањића краља Стефана Драгутина (1253– 1316), владара Срема, Мачве, Усоре и Соли. Од самог настанка манастира у XIV веку, кроз тешка и смутна времена, скрнављен је и разаран, али и милошћу Божијом обнављан и васпостављан, пратећи и делећи на тај начин судбину свог народа сабираног вековима под његовим духовним окриљем.
рви помен манастира Осовица је из 1330. године, сачуван на отиску манастирског печата. Овај печат је пронађен у цркви манастира Липља, током његове обнове, са ћириличним натписом који у преводу гласи: ИС ХС ОБРАЗ БЛАГОВЈЕШТЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЛЕТА 1330 МАНАСТИРА ОСОВИЦЕ.
Поред овог печата, чија је судбина слична светињи о којој сведочи, постоји још неколико сведочанстава о постојању старог манастира.
Рекогностицирањем терена 2016. године пронађени су остаци два средњовековна утврђења, који су контролисали прилаз манастиру. Том приликом је пронађен је средњовековни прстен са ћириличним натписом који у преводу гласи: СВЕ ШТО РАДИМ, ЧИНИМ УЗДАЈУЋИ СЕ У БОГА. Језик натписа на прстену је из XIV или XV века.
Други писани помен манастира Осовице је из 1604. године, када се помиње мезра Драгиња, црквено земљиште, које уживају калуђери поменуте цркве; калуђер Василије и други сувласници, у близини Мотајице и мезре Котовице, а недалеко од порушене тврђаве Осовик и земљишта Црквина, са виноградима и чаиром споменуте цркве. Као и помен игумана Аврама који, по попису баштини Горњу Лепеницу, и плаћа порез на чокоте винове лозе. О томе сведочи и локалитет на Мотајици који се назива Аврамови виногради.
Комплекс манастира Осовица
Комплекс манастира Осовица састоји се од саборне манастирске цркве посвећене Благовестима Пресвете Богородице, зимске цркве посвећене Светом Прокопију, капеле Васкрсења Христовог као и капеле Светог Николаја мирликијског у звонику, трема за народ, конака, свечаног салона, библиотеке и чесме са изворском водом, монашке кухиње и трпезарије, као и народне трпезарије.
У саборној цркви се налази Икона, једне од највећих наших националих светиња, Пресвете Богородице Тројеручице, која је дар Свете Царске Лавре Манастира Хиландар манастиру Осовица.
