На северним падинама Козаре, у долини реке Моштанице, у близини Козарске Дубице, сместила се велика српска светиња – Манастир Моштаница. Посвећем Светом Архангелу Михаилу. Кроз историју је био не само духовна, већ и историјска колевка српског народа Поткозарја.
Један је од најстаријих манастира, а према неким записима сматра се да га је подигао Стефан Немања. Ипак, највероватније је ктитор Краљ Драгутин.
Река Уна била је граничник не само два царства, већ и двије цивилизације. У бурним временима, њени таласи би и Манастир Моштаницу односили из једне епархије у другу.
Црква манастира Моштанице је највећа средњовековна црква у Босни и Херцеговини. Грађена је од тесаног камена, а архитектуром се чврсто ослања на традицију моравске школе. Подсећа на цркву манастира Ново Хопово на Фрушкој Гори и спада у ред најлепших сакралних грађевина српског средњовековног градитељства.
Устанци
Манастир Моштаница за српски народ Поткозарја имао је кроз историју исти значај као и Манастир Дужи за Србе у Херцеговини. Управо овде су подизани устанци против окупатора. 23. септембра 1809. године подигнута је Јанчићева буна против Турака у Крајини, коју је предводио Јован Јанчић, трговац из Сарајева, уз помоћ митрополита Венедикта Краљевића и калуђера из Моштанице. Убрзо је Јово Јанчић ухваћен и погубљен, а отпор устаника потпуно сломљен. Након угушене буне, манастир су напустили ђакон Авакум и игуман Генадије.
Историја ове светиње испреплетана је и са Манастиром Рмањ. Око 1638. године, након великог страдања оба манастира, аустријски генерал Вук Франкопан записује да је у његов ђенералитет дошло око стотину калуђења из Рмња и Моштанице који се нису вратили у своје попаљене манастире, већ су отишли у Марчу и основали манастир Лепавину.
Манастир Моштаница имао је важну улогу и у току Другог светског рата. И тада је окупљао устанике. Након рата, уочи Преображења Господњег 1953. године комунисти су делили летке у којима опомињу народ да се не састају код манастира. Напали су манастир, пљачкали и рушили, a монахе понижавали. Следећи дан на Преображење, када је народ дошао и затекао манастир у таквом стању, звонили су цели дан и сакупљали разрушене ствари и палили свеће. Манастир је шест година био затворен. 1959. на Преображење благословом владике бањалучког Василија Костића манастир је поново заживео.
Ђакон Авакум
Нема вјере боље од хришћанске
Србин Христов радује се смрти
А суд страшни чека и вас Турке
Па ви чин’те што је вама драго
А скоро ће турци долијати
Бог је свједок и његова правда
Певајући ову песму Ђакон Авакум је одлазио на стратиште где ће бити погубљен, и по овој песми остао је познат у народу. Српска Православна Црква га је канонизовала, а прославља се 30. децембра као празник Ђакона Авакума и Игумана Пајсија.
Живот мештана чврсто је испреплетан са историјом манастира Моштанице. Управо мач Архангела Михаила био је, не само симболичка, већ и истинска водиља српском православном народу на овом простору. Устанцима и борбом непрестаном Срби сачуваше своју колевку кроз бурне вијекове. Манастир Моштаница остаће вјечни споменик вјере и духа српског народа у Моштаничком Поткозарју.
