Подно Козаре, на улазу у Приједор, на давном предању из темеља подигнут је манастир Милошевац. Његов помен сачуван је у књигама још из 17. вијека, а кроз народна предања сачуван је од заборава. Градитељским полетом епископа бањалучког Јефрема, уз учешће житеља поткозарског краја, изграђен је највећи и један од најљепших храмова Епархије бањалучке, али и цијеле Српске православне цркве.
Прошле године у овој светињи упаљено је и кандило монашког живота након више вијекова и обновљен богослужбени живот. Тако је удахнут живот и манастиру, али и читавом Приједору и Поткозарју. У манастиру се тренутно подвиза тројица монаха, а настојатељ је викар епископ бањалучког Јефрема епископ марчански Сава. Тако је ова обновљена светиња за кратко вријеме постала и сједиште замјеника епископа бањалучког.
Прву литургију у манастирској цркви служили су Његова светост патријарх Порфирије и Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем 23. октобра 2021. године
Манастирски комплекс
До манастира се долази веома приступачним путем. Из правца Бањалуке долази се магистралним путем, а на самом улазу у Приједор са десне стране скреће се за манастир. Веома је близу главне улице и изграђен је у претежно насељеном мјесту. Одмах по доласку, са малог узвишења пружа се предиван поглед на манастир који својом висином из ушушкане долине „пара облаке“. Већ први призори остављају вас без даха.
Сам манастирски комплекс чини велика црква посвећена Покрову Пресвете Богородице, те зимска црква посвећена Вазнесењу Господњем и конак. Манастирски храм највећи је у Епархији, али и један од највећих у Српској Цркви. Објекат је димензија 28х18метара и рађен је у византијском стилу.
Радови на унутрашњости Храма требали би почети ове године, а пред братијом и неимарима предстоји велики посао.
Историја манастира
Утврђено је, да је ова манастирска црква кориштена у касном средњем вијеку. Према наводима у старој црквеној документацији, манастир Милошевац налазио се у близини рјечице Милошевице у насељу Чиркин Поље (у народу познато као и калуђерско поље), на мјесту под називом Црквина.
Манастир је страдао, као и остали на овом подручју, током аустријско-турског рата 1683-1699. године. Постоји историјски податак везан за 1690. када се помињу проигуман Аксентије Милошевац и јеромонах Тимотије Милошевац који су највјероватније били монаси из манастира Милошевац. Према народном вјеровању у овом крају, Црква Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу изграђена је 1890. од камена порушеног манастира Милошевац.
На мјесту порушеног манастира развило се гробље. У Шематизму Митрополије Дабробосанске за 1884, 1885 и 1886 се каже: да поред Приједора постоји један манастир на равници обраслој шумом, док шематизам Митрополије бањалучко-бихаћке из 1901 наводи: да поред Приједора постоји један манастир гдје се развило гробље. На овом мјесту се и данас врше сахране. Често се приликом ископавања гробница наилазило на опеку, камен па чак и на остатке темеља.
Обнова
Августа 2018. започета је обнова манастира на иницијативу Епископа бањалучког Јефрема, а 18. новембра исте године су освећени темељи. Нови манастир се налази у непосредној близини старог. Објекат је димензија 28х18метара и рађен је у византијском стилу. Његова светост патријарх српски г. Иринеј посјетио је темеље храма 5. маја 2019.
Током 2020. изграђена је манастирска црква без куполе са звоницима. Освештана су четири звона и једанаест крстова, као и темељи манастирског конака.
Дана 14. октобра 2023. године манастир је прославио своју крсну славу, те је исти настањен са монасима из манастира Осовице из Српца, док је владика бањалучки као настојатеља манастира именовао свог викарног владику Саву Бундала, епископа марчанског.
