У Доњем Бирчу, на извору речице Ловнице налази се манастир Ловница, удаљен два и по километра од Шековића. У споменицима и литератури познат је и израз „Ломница“.
Према некима, назив Ловница подстиче зато што је место где се налази „ломно и сломно“. Али оба имена имају заједничко порекло у старој земљорадничкој терминологији и значе „навиљак“ или „мали пласт“.
По предању, овај је манастир задужбина краља Драгутина Немањића. Предање каже да „ту Драгутин сазида манастир на месту где је лов ловио и месту које га је лепотом задивило“.
Приликом турског освајања Босне и првих деценија њихове власти страдале су старе грађевине и од градова постале су „градине“, а од цркава „црквине“.
Код народа су остале успомене, али и жеља за обновом цркава и манастира и та се жеља остварила после обнове Пећке патријаршије (1557). Тад је заузимањем великог везира Мехмеда Соколовића за патријарха српског постављен његов брат Макарије. Он је од султана добио одобрење за обнављање цркава и манастира, али је ова градња дозвољавана само тамо где је постојала црква или манастир у старој држави.
Изградња новог манастира Ловнице, после обнове Пећке патријаршије, учињена је близу старог црквишта, али на новој локацији, да би био мање изложен очима често разузданих турских чета које су овуда пролазиле, па је увучен до самог извора Ловнице, под стрмом и високом планином.
Многа исцељења
Манастир Ловница један је од посећенијих. Међу њима је и велики број деце, а поклоничке групе из целе Републике Српске и Србије долазе нарочито у мају.
Манастир Ловница је по исцељењима одмах после манастира Острог. Ту је извор лековите воде и сви верујући узимајући ту воду, да болују било које болести, добију исцељење. Посебно брачни другови који немају деце, који су крштени и венчани у цркви и који су верујући, након узимања те воде, добијају потомство.
Јединствен иконостас
Свете фреске у манастиру су најскупоценији драгуљ у Европи. Међу њима је и Престона икона Мајке Божије, која је јединствена у српској цркви.
Иконостас је у Ловници израђен 1578. године и започет је живопис црквених зидова од стране тада најпознатијег сликара у српској цркви, пећког монаха Лонгина. С обзиром на ангажовање најпознатијег и најцењенијег сликара обновљене Пећке патријаршије, може се закључити да је манастир Ловница у то време неговао високе захтеве фреско-сликарства, као и да се радило уз велике финансијске могућности ктитора.
Према ктиторској композицији сазнајемо и да су оснивачи ове цркве били „смирени Генадије“ и „смирени Акакије“. О тадашњем стању у народу и у самом манастиру сведочи завршетак натписа свих сликара о живописању ловничке цркве 1608. године:
„И ако штогод погрешисмо, молимо вам се, свој братији нашој, немојте нас клети, јер смо били у многом страху од Турака и софта и од многог другог зла“. Ловница је, као и други српски манастири, нарочито у време ропства, била права народна кућа. Народ је издржава, народ њоме и управља. Уз своје свештенике бира одличне људе за „црквене кметове“, који деле са свештеницима бригу о манастиру, а заједно с њима су и политичке вође поробљеног народа.
Изглед цркве
овничка је црква на први поглед врло једноставна. Споља представља једнобродну грађевину са нешто ужом припратом и петостраном апсидом, тако да њена основа ипак има облик сажетог уписаног крста.
Спољна силуета цркве је врло скромна и једноставна, али је унутрашњи простор много живљи. Богато профилисани довратници и прозори, изведени од локалног зеленог камена, само употпуњују тај утисак.
Свети Георгије
Под сводовима манастира, поред Христове престоне иконе налази се икона светог Георгија, патрона ове цркве. Посебну и важну целину живописа монаха Лонгина представља небеска литургија у кубету.
У брду изнад пчелињака има баштица у којој се сестре труде да усију најнужније поврће за потребе, као и једна леја са расадом цвећа“.
