Постоји предање да су манастир Јерменчић основали јерменски калуђери који су бежали од Турака. Поуздано се зна да је манастир подигнут 1392. године и да је храм посвећен Светим Арханђелима Гаврилу и Михаилу.
Турци су касније опљачкали и спалили манастир, а калуђери су се склонили на Фрушку Гору. Црквиште манастира поново је откривено средином 19. века, када је подигнута једнобродна камена црква, која је више пута реконструисана и измењена, последњи пут 1992. године.
Према предању, манастир су подигли јерменски војници који су учествовали у Косовском боју на страни Турака. Када су увидели да се боре против хришћана, напустили су турску војску и прешли на српску страну. По другој верзији, манастир су подигли јерменски монаси, а сматра се да је у своје време бројао преко 400 монаха.
Током Првог српског устанка, по заповести вожда Карађорђа, манастир је обновљен. Године 1864. пажњу на старо „манастириште” скренула је једна побожна жена, након чега су се верници почели окупљати, а манастир је обновљен прилозима. Спомен-чесма је изграђена 1874, а звоник 1875. године.
Манастирске реликвије нису сачуване, осим бронзаног печата у облику ромбоида. На једној страни печата налази се лик Светог Арханђела, а на другој источно-оријентална шара.
Од 1970-их година у манастиру нема сталног монашког живота. Један од последњих монаха био је јеромонах Емилијан Станковић. Манастир је смештен у прелепом природном амбијенту, окружен са четири извора бистре планинске воде.
Манастир Јерменчић налази се осам километара од Сокобање. Сваке године, 26. јула, на дан Светог Арханђела Гаврила, одржава се велики сабор, када се окупља мноштво верника у овом светилишту богатом историјом и предањима.
