Зрнца радости и среће у најтежим животним тренуцима за малену Бањалучанку Софију Стојнић, која је победила леукемију, била су осмишљавање и писање шаљивих питања за њене другаре, а која су захваљујући љубави и преданости породице преточена међу корице забавне књиге.
„Шта раде слонови када их засврби сурла“, „Плаше ли се духови духова“, „Опиши своју омиљену пиџаму“, „Да ли би радије имао једнорога или диносауруса за кућног љубимца“, „Опиши свој савршен дан“, „Када би сви из твоје породице живели у зоолошком врту, ко би био која животиња“, „Када би био владар неке државе, како би се она звала“, само је мали део питања из Софијине књиге под називом „222 луда питања“, која је недавно угледала светлост дана.
Књига је настала током вишемесечног болничког лечења, трансплантације матичних ћелија у Србији и кућне изолације јер након трансплантације дуго времена није смела имати контакт са спољним светом. Питања је креирала уз помоћ брата и оца који су јој били подршка путем видео-позива, што је уједно била Софијина једина окупациона терапија током борбе с леукемијом која јој је дијагностикована у децембру 2021. године. Ова храбра хероина тада је имала само осам година, а болест је стигла изненада и у свега неколико дана до тада миран породични живот преокренула наопачке. У београдском Институту за мајку и дете обављена је трансплантација матичних ћелија које јој је донирао млађи брат Стефан, који је тада имао свега две године.
Тежак период
Период лечења за целу породицу је био тежак и неизвестан, али понајвише за Софију која се војнички борила за будућност. Са жељом да „побегне“ из свакодневног болничког окружења и посвети се нечему веселијем, Бојан Стојнић, отац девојчице, за „Глас“ каже да су дошли на идеју да креирају питања за Софијине школске другаре како би имала шта да им донесе када се врати из Београда.
– Осмислила је неку врсту споменара, односно на стотине лудих и шаљивих питања. Месецима је радила на томе заједно с нама, имали смо око 500 питања, а она је издвојила 222 која су била најсмешнија и најзанимљивија. Када се вратила из Београда, поделила је то другарима, а њихове реакције су биле више него позитивне. Деца су се одушевила па смо одлучили да издамо књигу. Пре 15 дана из штампе је изашао први тираж од 300 комада и све смо већ поделили пријатељима и познаницима. Део смо поклонили и Родитељској кући у Бањалуци – испричао је Стојнић и додао да је породица све радила сама, па чак и дизајн и карикатуре у књизи која има 110 страна и намењена је деци основношколског узраста.
Хуман гест
Током јануара штампаће и други тираж, након чега ће знатан део примерака поклонити малишанима који се у Универзитетском клиничком центру РС и београдском Институту боре са тешким и опаким болестима.
– Жеља нам је да та деца осете радост, бар накратко промене свакодневицу, баш као и ауторка која је била у истој ситуацији. Планирамо потражити и књижару у којој би се књига продавала, а сав приход од продаје ишао би у хуманитарне сврхе. Средства ћемо донирати Удружењу родитеља деце оболеле од малигних болести „Искра“ из Бањалуке – каже Стојнић.
Он је истакао да Софија данас има 11 година, похађа шести разред основне школе и, што је најважније, здраво је дете.
– Ова књига за мене и моју породицу је одраз заједништва, јер без обзира на тешку ситуацију која нас је задесила, заједно смо успели нешто што је било толико ружно и негативно претворити у позитивно и занимљиво – закључио је Стојнић.
Повратак у школу
Повратак школским обавезама и дружењу са другарима за Софију је, прича Бојан Стојнић, протекао лагано захваљујући разумевању запослених у школи „Иван Горан Ковачић“ који су им били велика подршка.
– Заједно са запосленима у школи, педагогом, директором, учитељицом припремали смо Софију за повратак у школу. Пре званичног повратка одлазила је у неколико наврата у школу, посећивала другаре, а морала је полагати градиво из четвртог разреда јер је била одсутна током те читаве школске године – испричао је Стојнић.
