Кинеска компанија Xpeng AEROHT убрзава прелазак из прототипа у серијску производњу модуларног летећег аутомобила.
Компанија је обезбедила значајна финансијска улагања и успешно изведене тест-летове, који потврђују да ова идеја више није само футуристички концепт, преноси портал Electrek.
Xpeng AEROHT је у јулу 2025. завршио додатну рунду финансирања у оквиру серије Б и прикупио око 250 милиона долара који ће бити усмерени на развој, финализацију и масовну производњу модуларног летећег возила.
Компанија је објавила да је завршена фабрика за пробну производњу и да убрзано прелази на серијску производњу eVTOL система.
Раније је представљено два дизајна летећих аута – модел X3, који може сам да вози, паркира се и полети, и модуларни eVTOL, који се склапа у задњи део електричног комбија под називом „копнени носач летелице“ (land aircraft carrier), преноси IoT World Today.
Оба модела приказана су у јануару ове године на сајму CES у Лас Вегасу.
Како наводи компанија, путничко возило (такозвани „матични брод“) служи као копнени део са погоном и резервоаром енергије, док се у његовом задњем делу складишти и пуни заменљиви eVTOL модул – мала мултикоптер летелица која може вертикално да полеће и слеће.
Када је потребно путовати брзо, између градова или преко тешког терена, eVTOL се одваја и лети ка дестинацији.
На циљној локацији модул се може поново спојити са возилом, допунити енергијом и наставити вожњу.
Овакво решење комбинује предности аутомобила (флексибилност, вожња по путу) и eVTOL летелице (брже путовање, избегавање саобраћајних гужви), преноси eVTOL News.
Xpeng AEROHT напредује у регулаторном процесу – од добијања тип-сертификата за eVTOL модул и посебних услова, до подношења захтева за производну дозволу, са циљем да омогући масовну производњу и комерцијално летење већ од 2026. године.
Летећи аути више нису научна фантастика – у трци за „освајање неба“ су и амерички Joby Aviation, словачки Klein Vision, као и глобални гиганти попут Hyundai и Airbus.
Први модели за ограничену комерцијалну употребу очекују се већ крајем 2025. и током 2026. године, док се шира примена очекује до краја деценије, преносе специјализовани медији.
