Средњовековни град у Крушевцу, некадашња престоница кнеза Лазара, археолошко је налазиште које је само делимично истражено, а додатно га угрожавају неплански изграђени стамбени објекти у непосредној близини.
Студија заштите, презентације и ревитализације Лазаревог града
Због тога се већ дуго размишља о реконструкцији овог важног историјског комплекса, па је Агенција за регионални развој Расинског округа расписала јавну набавку за израду Студије заштите, презентације и ревитализације. Процењена вредност посла износи 10,7 милиона динара.
Студија би, како се наводи, кроз мултидисциплинарни приступ требало да понуди предлог за ревитализацију Лазаревог града, наглашавајући његову аутентичност и значај, али и уважавајући савремени контекст и потребе културног и туристичког развоја.
Истраживања, анализе и израда идејног решења
Услуга подразумева додатна архитектонска и геодетска снимања, истраживања на терену уз ангажовање стручњака различитих профила, лабораторијске анализе узорака материјала, статичку процену стабилности бедема и кула, као и израду идејног решења (ИДР) за прибављање локацијских услова.
Посебан акценат биће стављен на презентацију Донжон куле и бедема Малог и Великог града.
Рок за достављање понуда је 18. јун.
Пројекат реконструкције
Иначе, у октобру прошле године је представљен пројекат „Реконструкција средњовековног града“, који подразумева израду пројектно-техничке документације за будућу обнову средњовековног Лазаревог града.
Градоначелник Крушевца Иван Манојловић и партнери пројекта – директор Агенције за регионални развој Расинског округа Стефан Рибаћ и менаџер пројекта из удружења „Евроконтакт“ Ненад Крстић – тада су говорили о значају пројекта, чија је вредност 233.470 долара, од чега је 183.920 долара донација Европске уније.
Овај подухват представља приоритет у оквиру стратегије развоја урбаног подручја Крушевца, која је усвојена уз подршку Европске уније кроз ЕУПРО плус.
Реконструкција ће укључити и улице Цара Лазара и Миличину, а спроводиће се у сарадњи са стручним тимовима.
Покренут је и сајт lazarevgrad.rs на коме се налазе најбитније информације.
Лазарев град – престоница кнеза Лазара
Свој престони град кнез Лазар, по свему судећи, подиже 1371. године, када као најмоћнији областни господар учвршћује власт на читавој освојеној територији.
Као град, Крушевац се први пут помиње почетком 1387. године, у повељи којом кнез Лазар потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима, стоји на сајту Туристичке организације Крушевца.
Археолошка истраживања и изглед утврђења
Значајна сазнања о изгледу средњовековног Крушевца и потпунију слику о животу који се у њему одвијао пружила су обимна археолошка истраживања комплекса, обављена од 1961. до 1971. године.
Утврђење нешто издужено у правцу југозапад – североисток (димензија 300 х 200 м, по осама), обухвата природну зараван са највишом котом 161,33 м. Грађен по моделу и на искуствима византијске и српске одбрамбене архитектуре претходног периода, комплекс је највероватније подигнут у две фазе: „мали град“ (главна кула, рампа, ров и једна мања кула) и палата са пратећим објектима у југозападном делу, зидани су истовремено и нешто раније у односу на остале профане грађевине, утврде „великог града“ и цркву Лазарицу.
Поред остатака више кула у бедемима утврђења, међу многобројним објектима „великог града“ значајем и величином издвајају се придворна црква, палата и коњушница.
Споменик кнезу Лазару
У источном делу археолошког парка Лазарев град налази се и споменик кнезу Лазару који је откривен 1971. године, поводом прославе „Шест векова Крушевца“.
Аутор Небојша Митрић, вајар из Београда, био је инспирисан уобичајеним положајем српских средњовековних владара на кованом новцу, а сам лик кнеза Лазара урађен је према ктиторској фресци у манастиру Раваница.
Донжон кула – симбол одбране
Цркву Лазарицу с правом називају бисером моравске архитектуре. Сазидана је 1375. или 1376. године у славу прворођеног сина кнеза Лазара и уједно наследника престола, деспота Стефана. Посвећена је архиђакону Стефану, заштитнику династије Немањића.
Начин зидања у основи је византијски, а главна градска кула („Донжон“), данас очувана у висини од око 18 м (објекат је био висок преко 20 м), зидана је облутком и ломљеним каменом, са тесаницима од пешчара као ојачањима у угловима.
На основу видљивих лежишта међуспратних конструкција на источној страни, где се налазио и главни улаз, може се закључити да је, поред приземља, имала четири спрата.
Грађевина је имала одбрамбену улогу, посебно као последњи отпор непријатељу који је већ зашао унутар зидина града.
Црква Лазарица – бисер моравске школе
Време живописања Лазарице припада периоду краткотрајне аустријске превласти у Крушевцу (1737–1739) када је зографска дружина Андреја Андрејевића из Вршца осликала фреске.
Приликом обнове Лазарице, после ослобођења од Турака, црква је поново осликана 1843. године. Аутор овог живописа, пожаревачки сликар Живко Павловић, урадио је и иконостас цркве, током 1844, пред посету кнеза Александра Карађорђевића Крушевцу.
У време када је Карађорђе 1812. године цркви поклонио звоно, сачувано до данас, Лазарица је већ била посвећена Рођењу Пресвете Богородице. Исту славу слави и данас.
Као изузетно остварење српске средњовековне архитектуре и националне градитељске баштине, црква Лазарица је проглашена спомеником културе од изузетног значаја.
