Пост је, најкраће речено, уздржавање од уноса (неке) хране у одређеном временском периоду. Све велике монотеистичке религије (хришћанство, ислам, будизам) имају своја правила поста. Православци се током поста одричу „мрсне” хране. Оброци се праве најчешће на води, без масноћа, или једу и рибу коју припремају на уљу.
Суштина је да се у данима поста не једу месо, млеко и јаја као и производи од њих.
Савремена исхрана обилује неправилним и недовољно избалансираним оброцима. У њима има превише масноћа, меса, угљених хидрата, а мало воћа и поврћа. Пост није резервисан само за вернике, јер у неком смислу представља и својеврсни детокс организма од намирница животињског порекла.
Пост је здрав и за вернике и за оне који то нису, уколико је у исхрани укључен велики број нутритивно вредних намирница. Уколико пост схватите као једноличну „немрсну” исхрану и навалите на кромпир, пиринач, џем и хлеб, пост вам неће бити користан по организам, напротив. Уколико без размишљања уносите углавном угљене хидрате може вам се десити да после 40 дана поста осећате вртоглавицу, анемију, постанете деконцентисани и депресивни. Немојте се тако једнолично хранити.
Житарице и поврће
Да не бисте упали у замку треба да користите намирнице из традиционалне исхране и то цело зрно разних житарица. Такође у исхрану треба убацити што више махунарки. Махунарке су богате протеинима, тако да представљају замену за месо. Зелено лиснато поврће (рецимо спанаћ, зелена салата, блитва, кељ…) је такође благотворно и садржи доста гвожђа.
Комбинација житарица и махунарки је одлична замена за месо и даје вам добар осећај ситости. Да не бисте имали нагле падове нивоа шећера у крви избегавајте бело брашно и производе од белог брашна. Нисам претерано за то да користите производе од соје, јер могу бити ГМО и високо су прерађени. Гледајте да употребљавате што мање прерађених намирница у исхрани. Ако вам се једе путер од кикирикија или хумус од леблебија, направите га сами, није компликовано.
У посту је важно да се што више користи поврће: купус, кељ, келераба, лук, прокељ, празилук, карфиол, шаргарепа, ротква, броколи, цвекла, чери парадајз, рукола, зелена салата… Користите батат, има укус између обичног кромпира и шаргарепе и веома је богат минералима.
Воће
Воће је прави рудник витамина и минерала и потребно га је јести током целе године, а нарочито за време поста. Циљ је да не ослабите ваш имунитет, а воће је одличан савезник у томе. Бирајте сезонско или тропско, а најбоље је за ужине.
Обавезно користите маслиново уље у облику прелива за салате, веома је благотворно за детокс организма. У току поста треба увести језграсто воће и семенке због богатства витаминoм Е и незасићеним масним киселинама. То су ораси, лешници, бадеми, кикирики, семенке, сусам, голица (семе бундеве), итд. Обратите пажњу на количине, јер ово су висококалоричне намирнице.
Риба
Риба је здрава јер садржи протеине, градивне материје, oмега-3 масне киселине и фосфор који је важан за мождане ћелије. Пожељно је јести рибу два пута недељно, најбоље пастрмку, бранцин, ораду, лосос или неку немасну белу рибу.
Као и код здраве уравнотежене исхране и у току поста је пожељно да се одрекнете индустријских производа, разних чипсева, флипсева, помфрита, умака, сосева, кечапа, мајонеза, слаткиша, пре свега затo што су крцате адитивима и шећером и свиме оним против чега се постом борите.
Малишани, као и оболеле, старе и онемоћале особе не би требало да посте, јер може доћи до дефицита одређених нутријената. Особе које имају неку хроничну болест не треба да посте. Строги пост може да угрози здравље и особама које имају проблем са имунитетом. Последице поста могу осетити и жене које имају проблема са остеопорозом, јер мањи унос калцијума доводи до губитка коштане масе.
