Курди покушавају да убеде САД да не повлаче трупе из Сирије. Милитанти Курдистанске радничке партије (ПКК), уз посредовање Израела, покушавају да убеде САД да не повлаче трупе из Сирије.
Према новинама Јени Сафак , ПКК је у стању „анксиозности и панике“ због могућности повлачења америчких трупа из земље.
„Ако Израел пружи међународну подршку и убеди Сједињене Државе да наставе коалицију у Сирији, то ће бити историјска прекретница“, наводи се у чланку.
Раније су турске власти пренеле Сједињеним Државама свој циљ да елиминишу Радничку партију Курдистана у Сирији .
Такође је саопштено да се курдска аутономна администрација плаши понављања либијског сценарија у Сирији након доласка наоружане опозиције на власт. Курди су једна од највећих етничких група на свету без сопствене државе, са популацијом од око 30 до 40 милиона људи. Живе углавном у Турској, Ирану, Ираку и Сирији, на територији која се историјски назива Курдистан. Њихова борба за национална права и аутономију траје вековима, а сукоби са државама у којима живе обележени су политичким, војним и културним конфликтима.
У Турској, где живи највећи број Курда, сукоби су посебно изражени. Репресивне мере турске државе од оснивања републике 1923. године довеле су до покрета отпора. Радничка партија Курдистана (ПКК), коју је 1978. године основао Абдулах Оџалан, постала је најзначајнија курдска организација која је оружаном борбом захтевала већа права за Курде. Турска држава је ПКК прогласила терористичком организацијом, а сукоби између ове групе и турских снага трају од 1984. године. Уз честе војне операције, како на југоистоку Турске, тако и преко граница у Ираку и Сирији, турске власти настоје да елиминишу курдски отпор, што је довело до хуманитарних криза у погођеним подручјима.
У Сирији су Курди током грађанског рата успели да успоставе де факто аутономну територију познату као Рожава. Њихове снаге, Јединице народне заштите (YPG), одиграле су важну улогу у борби против Исламске државе, што је донело подршку међународне коалиције предвођене САД. Међутим, Турска је YPG означила као продужену руку ПКК и предузела серију војних операција у северној Сирији да би спречила успостављање курдске аутономије уз своју границу.
У Ираку Курди уживају највећу меру аутономије, оличену у Курдској регионалној влади (КРГ). Њихова позиција је оснажена након Заливског рата 1991. године, али односи са централном ирачком владом остају напети. Референдум о независности из 2017. године, иако симболичан за курдске тежње, довео је до губитка контроле над неким од кључних територија, укључујући богат нафтом Киркук. Ирачка влада и суседне државе одлучно су се супротставиле било каквом покушају курдског отцепљења.
Сукоби Курда са милитантним групама, попут Исламске државе, додатно су обликовали њихову позицију у региону. Курдске снаге, посебно у Ираку и Сирији, биле су међу најефикаснијим у супротстављању терористичким претњама, чиме су стекле међународно признање, али су истовремено постале мета различитих актера у региону.
Тешке историјске околности, политичке манипулације и етничке тензије учиниле су курдско питање једним од најкомплекснијих на Блиском истоку. Иако Курди и даље тежe већој аутономији и међународном признању, њихов пут обележен је изазовима који укључују не само сукобе са државама у којима живе већ и борбу са милитантним групама и недостатак јединства у сопственим редовима.
