На Ускрс, 16. априла 1944. савезнички авиони бомбардовали су Београд.
Интензитет и разорност напада пре 80 година, запрепастила је грађане ондашњег Београда, а прецизан број погинулих никада није утврђен.
Рањено је, односно повређено око 5.000 цивила, а према немачким изворима, мртвих је било 1.160.
Бомбардовање је настављено и сутрадан 17. априла, а онда и 21. и 24. априла.
Имајући у виду разорност ваздушних напада, у којима је тешко било разазнати зашто су мета напада бројни цивилни објекти, читави блокови стамбених зграда, болнице, пијаце, грађанством Београда је знатним делом овладао паничан страх. Било је очигледно да нико није сигуран.
Из тог угла посматрано није било могуће разлучити критеријуме приликом избора мета. Отуда је уследио масовни егзодус у приградске средине, села и варошице. Градом су се кретале бројне колоне очајника, и иначе исцрпљених вишегодишњом окупацијом и немаштином.
Догађаји упамћени као Крвави Ускрс у колективном сећану грађана Београда доживљени су битно теже од немачких бомбардовања 6. априла 1941. како због чињенице да се од савезника очекивала помоћ и ослобођење, а никако бомбардовање, поготово тако брутално, а онда и због утиска да је савезничко бомбрадовање 1944. било разорније него немачко 1941.
Трагедија Београда на православни Ускрс, 16. априла 1944. била је последица чињенице да су нафтна поља код Плоештија тог дана била под маглом која је онемогућавала иоле безбедно кретање и дејство ваздухоплова, па су се англо амерички бомбардери окренули и затим испразнили смртоносне товаре над Београдом.
Тешко разорени Београд био је тада секундарни циљ. Притом, бомбардовање је вршено са висине 3.000 до 5.000 метара, и то методом знаном као „тепих бомбардовање”, дакле неселективно.
Званично, циљеви су биле немачке трупе, инфраструктура, војни и привредни објекти од значаја за немачке ратне напоре.
Укупно, те 1944. Београд је тешко бомбардован, од стране савезника, у априлу, мају, јуну, јулу, септембру, у 11 наврата.
Тешка савезничка бомбардовања Србије у Другом светском рату започела су разарањем Ниша 20. октобра 1943. године, када су погинуле стотине грађана и разорени бројни цивилни објекти.
Најразорнија су била априлска бомбардовања, са највише жртава, вероватно и због фактора изненађења.
Тог 16. и 17. априла, Београд је тукло око 600 бомбардера, такозваних четворомотораца.
Другог дана, 17. априла, Београд није гађан као секундарни циљ него је он напротив био главна мета. Разарања су била страховита. Бомбардован је чак и логор Сајмиште, где је, колико се зна било 60 погинулих и око 150 рањених.
