На данашњи дан, 21. октобра 1941. године обележава се 83 годинe од незапамћеног масакра у Крагујевцу и језивог злочина који Србија никада неће заборавити.
Тог дана су Немци у Крагујевцу стрељали 3.000 људи, међу којима је било и 300 ученика средњих школа, професоре, као и 15 дечака, чистача обуће.
Дан сећања на жртве
Овај дан се у Србији обележава као Дан сећања на жртве у Другом светском рату, а данас се одржава и државна церемонија полагања венаца у „Спомен-парку Крагујевачки октобар“ у знак сећања на масовно стрељање у крагујевачким Шумарицама.
Повод за масакр
Разлог за овај масакр био је 10 убијених и 26 рањених немачких војника, након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака.
Спомен-парк Крагујевачки октобар
Простор на коме је извршено стрељање 1953. године претворен је у меморијални парк. На улазу је подигнут монументални музеј „21. октобар“. „Споменик стрељаним ђацима и професорима“ постао је симбол крагујевачке трагедије.
Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала.
Наредба команданта Бемеа
Немачки командант Франц Беме 10. октобра издао је наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет, што је значило да треба убити 2.300 људи.
Прва хапшења и стрељања
Злочин су извршиле јединице И батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука, које су 19. октобра ухапсиле две групе цивила и прво стрељале 66 особа, међу којима је било највише Јевреја, а потом и групу од 53 особе из затвора, у којој је било талаца и предратних робијаша.
Масовна стрељања 20. и 21. октобра
Немачке оружане снаге су 20. октобра 1941. године стрељале укупно 119 лица српске и јеврејске националности, али највеће страдање грађана извршено је следећи дан – 21. октобра.
Детаљи масакра у Шумарицама
Тог дана, у 7 ујутро, 2.301 особа изведена је пред стрељачки строј код Централног гробља српске војске из 1914. и 1915. у Шумарицама. Људи су били поређани у четири реда, а у сваком је било по 50 људи. Након стрељања, Немци су пиштољем убијали оне који су остали рањени. Из барака су одвођене групе од по 100 људи на губилиште.
До 2 часа по подне завршено је стрељање и убијено је 2.272 особе, док су 29 лица преживела стрељање.
Страдање деце и малолетника
Међу стрељаним је било 217 малолетних лица – од чега изнад 15 година старости, 60 ученика гимназије и 134 малолетника који нису ишли у школу, као и 23 деце испод 15 година старости, углавном ромске националности.
Немачко саопштење
Немци су, 22. октобра 1941. године, објавили саопштење у виду плаката којим је Крагујевац био излепљен тог дана, а у коме су навели да је због кукавичког и подмуклог напада у току прошле недеље на немачке војнике, погинуло 10, а рањено 26 немачких војника.
У знак одмазде стрељано је 2.300 становника. Међутим, Немци нису дали саопштење за масовна стрељања од 19. и 20. октобра у Крагујевцу и три оближња села, чиме су премашили број стрељаних особа у знак одмазде за чак 500 лица.
Суђења за злочин у Крагујевцу
Командант Франц Беме суочио се са оптужницом за злочин у Крагујевцу. Након што је заробљен у Норвешкој, изведен је на суд у склопу Накнадних нирнбершких суђења, али је извршио самоубиство.
Командант 724. пука 704. пешадијске дивизије, генерал Адалберт Лончар, осуђен је 1947. године на смрт пред Војним судом у Београду.
Један од најболнијих догађаја у историји нашег народа
Масакр у Крагујевцу остаје један од најстрашнијих и најболнијих догађаја у историји Србије, не само током Другог светског рата. Суровост немачке одмазде, у којој су животе изгубили невини људи, укључујући и децу, оставила је неизбрисив траг у колективном сећању народа.
Овај злочин, који је починила окупациона војска под оправдањем одмазде за убијене војнике, представља опомену на страдање нашега народа и важност чувања сећања на жртве. Данас, Спомен-парк у Шумарицама служи као симбол отпора, али и трајног подсећања на хероје који су положили свој живот за слободу будућих покољења.
Моменат велике потребе за сећањем на овај трагичан догађај најбоље се осликава у песми наше чувене књижевнице и песникиње Десанке Максимовић „Крвава бајка“, где је она сликовито описала мученичку смрт недужних ђака града Крагујевца и недужног народа од стране нацистичког окупатора.
Спомен парк Шумарице као симбол сећања на жртве
У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика (иако је првобитно планирано да их буде 30) подигнутих на хумкама стрељаних.
Први од њих, назван „Споменик бола и пркоса“ подигнут је 1959. године, док је последњи „Споменик пријатељства“ саграђен 1994. и представља поклон парку од стране градске администрације румунског града Плоештија.
У оквиру парка се налази и Музеј 21. октобра отворен 1976. са сталном поставком везаном за овај догађај.
Одсуство отвора (прозора) на фасадама симболично сугерише на безизлазност ненаоружаних људи који су се тог дана нашли испред митраљеских цеви, тридесет и три кубуса представљају тридесет масовних гробница у самом Спомен-парку и још три које се налазе у оближњим селима Илићеву, Маршићу и Грошници, док провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.
Спомен-парк је проглашен културним добром од изузетног националног значаја 27. децембра 1979. године.
