Симболично, Никола је крунисан круном краља Стефана Дечанског, као чувар идеје Немањића о средњевековној српској држави. Такође добро познато је и то да је родоначелник светородне лозе Немањића баш из Црне Горе, те нико други до црногорског краља није могао да буде крунисан управо овом круном.
Круна Стефана Дечанског је израђена почетком 14. века за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља и потоњег цара Душана Силног.
Стефан Урош III Немањић или познатији као Стефан Дечански био је ктитор манастира Високи Дечани. Он је био син краља Милутина и отац Душана Силног.
Крунисање св. Стефана Дечанског
29. октобра 1320. године, умре блажени краљ Милутин. Присталице маћехе Стефанове Симониде, изазваше метеж у корист њеног сина Константина, али већина српских велможа стаде на страну законитог наследника престола, старијег сина Стефана. И на Богојављење 1321. године Стефан би у Призрену у саборној цркви крунисан за краља од стране архиепископа Никодима и целог свештеног сабора српског.
Заједно са оцем, по византијском обичају, крунисан би на краљевство и његов син – „Стефан млади краљ“, коме беше име Душан. Стефан стаде владати под именом Уроша III. A пред крунисање Стефан скиде завој са очију, и свима би очигледно објављено и показано чудесно повраћење вида Стефану молитвеним посредовањем великог чудотворца Светог Николе. И тако се сви уверише да Стефан види као и остали људи.
Ипак, ниједног српског владара није пратила таква судбина као Стефана Дечанског, најнесрећнијег краља Србије у њеној више од миленијума дугој историји.
Иако је његова владавина била кратка и омеђена двојицом изузетних државника, Стефан Дечански је успео да остави потомству манастир Високе Дечане и буде канонизован за светитеља. Манастир Високи Дечани налази се у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије.
Изградња цркве Христа Пантократора (Сведржитеља)
Изградња цркве почела је 1327. године ктиторством српског краља Стефана Дечанског. Главни мајстор био је фра Вита из Котора, а радове је надгледао архиепископ Данило II који се трудио о „саздању и утврђењу“ цркве скупивши „велико мноштво уметничких и вјештих мајстора“.
Сам Стефан Дечански је сазидао угаони камен на овој цркви и издао је ктиторску повељу којом је богато обдарио своју задужбину. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је његов син краљ Душан и окончао градњу Дечана 1335. године.
Време турског ропства и манастир Високи Дечани
У време турског робовања ова царска лавра је опстала, али у врло тешким околностима. Саме пропорције овог манастира (дуг 36 метара, а висок 30 метара), за оно вријеме потпуно неуобичајене доприниеле су да се овај манастир назива Високи Дечани. Племенито једноставан, складних пропорција, овај манастир представља највећи српски средњовековни споменик.
Манастир је на списку УНЕСКО светске баштине
Круна Светог краља Стефана Дечанског која је израђена почетком 14. века за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља и потоњег цара Душана Силног, чува се више од два века у Црној Гори.
Једина преостала круна династије Немањића
Ова круна је поклон Карловачке митрополије Светом Петру Цетињском. То се десило у Сремским Карловцима 1784. године када је Свети Петар Цетињски хиротонисан од карловачког митрополита Мојсија Путника.
Једина преостала круна из династије Немањића није случајно завршила на Цетињу, ако се узме у обзир податак да су Петровићи били духовни наследници Немањића и да су чували идеју Светосавља и српске државе кроз мрачно време турске окупације.
Круна се од тада чува у ризници Цетињског манастира, а последњи пут је употребљена приликом крунисања књаза Николе за црногорског краља 1910. године. Том приликом, симболично, се књаз Никола крунисао једином поуздано сачуваном круном Немањића.