Крагујевачка „Крвава бајка“ и сећање на један од највећих злочина у II светском рату

“Било је то у некој земљи сељака

на брдовитом Балкану,

умрла је мученичком смрћу

чета ђака

у једном дану”.

Немачка, нацистичка војска је на 21. октобра 1941. године објавила саопштење у виду плаката којим је Крагујевац био излепљен тог дана.

У саопштењу су навели да је “16. октобра због кукавичког и подмуклог напада на немачке војнике, погинуло 10 а рањено 26 њихових војника”.

У знак одмазде стрељано је за сваког погинулог њемачког војника 100, а за сваког рањеног 50 становника, укупно 2.300 становника.

Један од највећих злочина у II светском рату

Стрељање у Крагујевцу представља један од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату. Стрељање је отпочело 19. октобра, у околним селима: Маршићу, Мечковцу (Илићеву) и Грошници. Према сакупљеним подацима тога дана стрељано је 415 људи, а само 21 човек је успео да преживи стрељање.

Исте вечери Крагујевац је блокиран, а 20. октобра извршено је хапшење више хиљада грађана, међу којима је било и више стотина ђака крагујевачких школа.

Око 18 сати изведена је на стрељање једна група раније ухапшених Срба и Јевреја, 123 мушкараца и жена. Из ове групе само 10 људи преживело је стрељање.

Убијено је више хиљада људи

Ујутро, у 7 сати, 21. октобра, из топовских шупа Немци су почели да изводе групе и да их одводе на стрељање. До 14 сати после подне, у долинама Ердоглијског и Сушичког потока лежало је убијено више хиљада људи.

Пошто је било више ухапшених, остале су Немци пустили кућама, око 250 људи остављени су као таоци, из разлога безбедности, док је око 200 људи издвојено. Они су данима касније вршили сахрањивање стрељаних.

Међу стрељанима било је око 300 младића и ђака средњих школа, као и 40-оро деце од 12 до 15 година старости.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк у коме се, између осталих, налазе „Споменик стрељаним ђацима и професорима“, „Споменик боли и пркоса“, „Споменик чистачима обуће“, споменик „Сто за једног“, споменик „Отпора и слободе“…

Зграда музеја симболише крагујевачку трагедију

На улазу у спомен парк подигнута је импозантна зграда Музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије.

Песникиња Десанка Максимовић је у сећање на овај масакр написала и чувену песму “Крвава бајка” која је објављена тек након завршетка другог светског рата.

“Крвава бајка” се сматра једним од најснажнијих поетских д‌јела инспирираних ратним збивањима на подручју бивше Југославије, а у доба СФР Југославије је била обавезно штиво у наставним програмима основних школа.

Страдало више од 7.000 цивила

На суђењу у Нирнбергу прихваћено је да је у Крагујевцу стрељано око 7.000 цивила, док савремена истраживања говоре је да је убијено 2.792 грађанина јер за толико особа располажу личним подацима – ко су, гд‌је су и када рођени и чиме су се бавили.

Бројне легенде су везане за овај масакр, попут оне да су и бијеле лале засађене у Шумарицама годинама цветале као црвене.

Једно од сећања које је ушло у мит, а историјски није проверено је и да је чувену реченицу „Пуцајте, ја и даље држим час“, записану на камену међу 29 хумки, изговорио директор крагујевачке гимназије Милоје Павловић.