Козара је епопеја страдања, муке и патње свих оних који су положили своје животе за слободу, као и целокупног српског народа, али и понос будућих поколења.
Офанзива усташа и немачких нациста, уз подршку мађарских фашистичких снага, на Козару почела је 10. јуна 1942. године. То је био увод у један од настрашнијих злочина почињен над српским народом икада.
Напад
Тог 10. јуна отпочео је концентричин напад на Србе из свих околних гарнизона. Фашистичке снаге почеле су опкољавање ширег подручја Подкозарја. Кренули су систематско убијање и уништавање српског народа и њихове имовине.
Хрватски и немачки фашисти пљачкали су села, побили знатан део становништва, укључујући 540 рањеника, а око 68.000 српских цивила отерали у логоре, махом у Јасеновац. На Козари и Поткозарју, према историјским подацима, убијено је и страдало 35.000 цивила.
Око 40.000 немачких и хрватских војника затворило је обруч око слободне територије козарске области. У опкољеном подручју збјег са око 80.000 српских цивила бранило је 3.500 бораца.
После 50 дана тешких борби, у којима су Срби испољили масовни хероизам, те након погибије 1.700 бранилаца, местимично је пробијен обруч и спасено је нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи ипак надјачали.
Заузимање Козаре од стране нациста
Усташе и немачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године након 38 дана огорчених борби и великог отпора Срба.
Спалили су и опљачкали сва села, побили део становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 српских цивила отерали у логоре, махом у Јасеновац. Био је то испланирани геноцид. Убијана су деца, жене, старци, а докле је ишло њихово зверство говори и податак да су окупатори ликвидирали чак и домаће животиње и стоку.
Немачке снаге, уз велику подршку усташа и домобрана, организовале су напад на Козару као најактивније жариште отпора.
Козарске Србе напало је 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, те 20.000 усташа и домобрана, а Мађари су учествовали са пет топовњача речне флотиле.
Српске снаге бројале су око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.
Напад је почео 10. јуна и кренуло је систематско потискивање и изнуривање бранилаца. Одбрана, у почетку врло успешна, након десетак дана почела је да посустаје услед губитака, замора и нестанка муниције.
Суочени са немогућношћу даљег одолијевања, борци Другог крајишког одреда одлучили су се за пробој из обруча 3. јула 1942. године у југозападном делу Козаре, 15 километара источно од села Међувође, у северозападној Босни.
Кроз све линије обруча пробио се знатан део припадника овог одреда и део збјега од више хиљада цивила.
Злочини над Србима
Нападачи су у зору затворили обруч и кренули у „чешљање“ Козаре. Већ првог дана ликвидирана је болница и побијено око 300 рањеника. Током наредне две седмице немачке снаге и јединице Независне Државе Хрватске брутално су се обрачунале на српским становништвом које није успело да прође кроз обруч.
Један број убијен је на лицу места, док је већина транспортована у логоре. Била је очигледна намера да се то подручје потпуно „очисти“ од српског становништва.
Око 68.000 становника депортовано је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износио је око 35.000 људи, од којих је највећи део страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је уследила.
Посебно је трагична судбина готово 20.000 српске деце, малих Козарчана, који су убијани и исцрпљивани глађу и болестима.
Један део је спасен и дат на усвајање хрватским породицама, а хуманитарка Дајана Будисављевић успела је да извуче из логора између 10.000 и 12.000 српских малишана.
Током усташко-немачке злочиначке офанзиве на Козари и Поткозарју убијено је и страдало око 35.000 људи. Судбина Срба са Козаре једна је од највећих трагедија које су задесиле српски народ у 20. веку.
Споменик страдалницима Козаре подигнут је на Мраковици, једном од врхова ове планине. Реч је о импозантном споменику висине 34 метра, а посвећен је борби и страдањима током битке на Козари у пролеће 1942. године.
Крвава епопеја на Козари претворила је ову планину у легенду. Она је постала симбол отпора и страдања. Страдалништво је било део живота Срба током целог 20. века који је био век њиховог масовног страдања.
