Завршни финансијски извештај о материјалној штети узрокованој НАТО бомбардовањем СР Југославије никада није направљен, нити постоји међународно признати документ који би сумирао последице бомбардовања 1999. године. Ипак, доступне процене говоре о десетинама милијарди долара штете. На данашњи дан, пре 26 година, пале су прве бомбе.
Људске жртве и разарање инфраструктуре
Током 78 дана ваздушних напада на Србију страдало је најмање 2.500 људи, укључујући више од 1.000 цивила, међу којима је било и деце. Хиљаде су рањене, а инфраструктура земље била је тешко погођена.
Поред људских губитака, штета по економију била је огромна – и до данас није званично санирана.
Процене економске штете
Тадашња Савезна влада говорила је о чак 100 милијарди долара, док су касније процене – укључујући и анализе стручњака и међународних организација – штету процењивале на између 30 и 40 милијарди долара.
Ограничена међународна помоћ
„Чињеница је да је Буш потписао документ који нас квалификује за примање економске помоћи. Та помоћ је мала – реч је о 50 милиона долара, што је изузетно мало у односу на 30 милијарди долара укупне штете по процени Г17+, од чега су само три милијарде на ЕПС“, рекао је 2002. године председник СРЈ Војислав Коштуница, писао је РТС.
Разорени кључни објекти
Током ваздушних напада, оштећени су и уништени мостови, путеви, железничке мреже, термоелектране, фабрике, нафтна постројења, школе, болнице, па и медијске куће.
Поједине кључне тачке – попут зграде РТС-а и Генералштаба у Београду – и данас стоје као симболи разарања.
Само у електроенергетски систем, према тадашњим подацима, било је неопходно уложити више од 700 милиона долара за санацију.
Дугорочне економске последице
Економија је у месецима и годинама након бомбардовања доживела тежак пад, а БДП је опао за више од 20 одсто. Незапосленост је скочила, инвестиције су нестале, а стране компаније су обуставиле или повукле планове.
Инфлација, сиромаштво и губитак међународног поверења додатно су закомпликовали опоравак.
Непостојање механизма за одштету
Питање одштете никада није дошло на дневни ред међународних форума.
Србија, ни више од две деценије касније, нема механизам за тражење репарација, а домаћи експерти углавном наводе да су шансе за правну сатисфакцију – минималне.
Финансијски биланс бомбардовања остаје отворено питање
Данас, 26 година касније, финансијски биланс бомбардовања остаје отворено питање. Иако је земља у међувремену кренула путем економског опоравка и развоја, штета из 1999. године остаје рана коју економија још није у потпуности заборавила.
