Уколико предузеће у ком су запослене труднице или породиље на боловању, оде у стечај или ликвидацију, по свој прилици, оне остају без примања која им иначе гарантује Закон о раду док су на боловању.
У оваквој, не превише честој, али изузетно незавидној ситуацији, нашла се Марија Милосављевић чији послодавац је одлучио да затвори фирму.
Мајка троје деце налазила се на породиљском одсуству када јој јављено да фирма одлази у стечај. Самим тим она, по свој прилици, остаје и без месечних примања која остварује према Закону о раду.
Како Милосављевић појашњава за Данас, с обзиром на то да њена беба има тек седам месеци, требало би још скоро годину и по да буде на боловању, али по гашењу фирме то неће бити могуће.
„Моћи ћу да добијам месечну накнаду једино ако нађем фиктивног послодавца, јер тако не бих изгубила право на боловање које ми је намењено буџетом Републике Србије када сам добила решење. Ипак, то је малтене немогуће, а имам бебу, још двоје деце и кредит који отплаћујем. Када фирма оде у стечај или ликвидацију, право на исплаћивање накнаде за породиљско боловање се губи, јер постајем незапослена.“
Она подвлачи да на то нема коме да се жали, зато што постојећи закон у овом случају не препознаје неправилности, те да је једино на шта сада има право накнада од бироа за запошљавање, шест месеци у висини половине плате.
„Не ради се искључиво о мени, већ многе жене имају само то примање, а његовим губитком остају без ичега. Очигледно је да постоји рупа у закону која прави простор да мајке остану без примања која им следују“, примећује Марија.
Да закон у тим ситуацијама не штити продиље потврђује за Данас и Јелена Ћирић-Николић са портала „Бебац“, која каже да, иако је запослена мајка добила решење по коме може остварити накнаду током одсуства ради неге детета, гашењем фирме престају и примања.
Тада, како додаје, једина адреса која јој преостаје је Национална служба за запошљавање, која ће да обезбедити минимална примања на рок од пола године.
„То је велика неправда, и поставља се питање да ли се одлука која је већ донета поништава престанком рада фирме. Такође, питање је из ког разлога је тако, с обзиром на то да су за мајку уплаћивани порези и доприноси. А још важније, да ли та жена уопште може да нађе други посао како би добила оно што јој је закон претходно одобрио“, истиче она.
Она додаје да се слична ситуација неретко догађа са женама које треба да иду на трудничко одсуство, али да је проблем неисплаћивања накнада за породиљско редак, веома дискриминишући случај који представља озбиљно питање за надлежне.
Упркос осетном паду наталитета у нашој земљи, већим родитељским додацима и паушалима за набавку опреме за дете, домаћа стручна јавност и породиље већ дуже време упозоравају да су Србији потребне нове мере социјалне политике које ће учинити да се мајке осећају сигурно и заштићено.
Пре свега то се односи на продужење породиљског одсуства, јер маме често бивају позване да се врате на посао пре него дете могу да оставе у вртићу, а већина њих нема довољно средстава да плати приватну бригу о детету.
Такође, нагласак се ставља и на постојање страха од губитка посла, враћања на нижу позицију, непродужења уговора и дискриминацију приликом запошљавања, пропраћену питањем да ли жена планира да рађа.
Уз све то, изгледа да постоји рупа у закону која посебно погађа породиље и труднице, у случају да предузеће у којима раде одлази у стечај или ликвидацију.
Из Удружених синдиката Србије „Слога“ кажу да је Чланом 187 Закона о раду прописана посебна заштита од отказа уговора о раду за време трудноће, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета, али да се у случају стечајног поступка мајке третирају исто као и остали запослени.
Другим речима, ако је запосленом престао радни однос због престанка рада послодавца (ликвидација или стечај), запослени нема могућност да се обрати инспектору рада са захтевом за враћање на рад.
„Стечајни поступак чији је основни циљ најповољније колективно намирење стечајних поверилаца регулисан је Законом о стечају који не препознаје поменуту посебну заштиту за време трудноће, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге. У случају престанка послодаваца запослена која је на породиљском одсуству, односно одсуству са рада ради неге и посебне неге детета, не остварује ништа већа права него било који други запослени код послодавца. Запослена трудница или породиља може да оствари права у складу са Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености преко Националне службе за запошљавање. Наведено важи за сва будућа потраживања, док свако има право на потраживања настала пре отварања стечајног поступка и намирење тих потраживања“, појашњавају из Слоге.
Наглашавају и да је из наведеног јасно да породиље и труднице у стечајном поступку немају апсолуну заштиту коју им гарантује Закон о раду, већ се третирају једнако као сви други запослени.
„Оправдано бисмо могли поставити питање на који начин се тумачи чињеница да је свако породиљско одсуство отпочело на основу испуњених услова за остваривање овог права и решењем надлежних органа којим им је признато право на накнаду зараде односно плате за време породиљског одсуства. Можемо закључити да постоји неуједначеност Закона о раду и Закона о стечају, и да права и заштиту која један закон гарантује други не препознаје и у потпуности искључује, те су породиље препуштене да права по основу породиљског одсуства остваре као и други запослени и то у много краћем трајању од оног предвиђеном Законом о раду“, додају из синдиката.
Подсећамо, према Закону о раду, особе које су закључиле уговор о раду са својим послодавцем, за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета остварују право на накнаду зараде.
Породиљско одсуство и одсуство са рада ради неге детета код запослених мајки првог детета траје годину дана, другог 15 мсеци, а две године за треће и свако наредно дете.
