Спорт је одувек био део историје човечанства. Војсковође су спортове користили као један од видова како би своје ратнике научили борбености и дисциплини. Та борбеност је пре имала доста „крвавије“ конотације него данас, а добар део људи, сматрао је спорт великим делом свог друштвеног и културног живота, чак и пре нове ере, када се јављају први облици фудбала.
Неки од његових најранијих облика потичу са територије централне Америке.
Тлачатли
Тлачатли је потенцијално стар од 3-4 хиљаде година. То је прва игра за коју знамо да се користила лопта. Та лопта се звала „Уткумбе“, имала је око 2 кг, тако да су играчи неретко задобијали озбиљне повреде. Надметање се одвијало између два тима. Циљ је био да један од два тима убаци лопту у обруч који се налазио на обе бочне стране терена.
Ово много више подсећа на кошарку него на фудбал, али постојале су разне верзије овог спорта, где су се користили само глава, ноге или лактови у игри, тако да је коришћење руку било забрањено. Ова игра је била толико сурова, да су губитници често били жртвовани „боговима“.
Још су стари Египћани шутирали крпене лопте које су додатно биле увијене у животињске изнутрице.
Први организовани спорт са лоптом је био у старој Грчкој
У 4. веку п.н.е. антички Грци су играли игру која се звала „Епискирос“, коју су Римљани „украли“ и назвали „Харпастум“. Такође, и ова игра као и претходно наведена била је „крвава“. Играла су је два тима од 12 до 14 играча, а циљ је био да се лопта пребаци преко противникове линије. Играчи су могли да користе било који метод како би супарнику одузели лопту.
Иако ова игра више личи на данашњи рагби или амерички фудбал, ФИФА препознаје „Епискирос“ као рану форму данашњег фудбала. Верује се да су Римљани, након што су освојили Енглеску, донели концепт фудбала на Острво.
Кинези су у то време шутирали лопту
Кинези су измислили игру која се звала „Цу-чу“, што у буквалном преводу значи „шутирање лопте“. И ова игра је имала доста својих верзија, али су за разлику од европских игара тога времена, играчи су користили само ноге. Учесници игре су се додавали, дриблали и шутирали лопту са циљем да постигну гол. Ова игра итекако подсећа на данашњи фудбал, а кинези су је практиковали још у првом веку п.н.е.
Јапанци су неколико векова касније адаптирали ову игру која је личила на данашње загревање у модерном фудбалу. Играчи су се окупљали у круг и добацивали лоптом, тако да је што дуже одрже у ваздуху. Није било голова, а поента је била само добацивање. Игра се звала „Кемари“.
Средњовековни фудбал „руље“ у Енглеској
У 12. веку, Енглези су адаптирали ову игру у своја села. Договор је био углавном између два села која су одлучила да играју једно против другог. Циљ игре је био да становници једног села дођу до цркве, пијаце или обележеног дрвета у другом селу који је био „гол“. Користили су ноге, лактове, а спорт је био толико насилан да су тргови села били пуни крвавих и поврешених људи. Због овога, краљ је морао да забрани играње фудбала у својој земљи.
Сличну игру су имали и Италијани у 16. веку, коју су назвали „Калчо“, што значи шутирати, док данас „Калчо“ значи једноставно фудбал. Калчо се прво играо на централном тргу у Фиренци. Играла су га два тима са по 27 играча, а циљ је био да се лопта убаци у противников гол, односно мрежу.
И ова игра је била насилна, као и на подручјима Кине, централне Америке и Енглеске, јер су учесници често завршавали игру смртним исходом. Међутим, за разлику од претходно наведених игара, у овој игри је суделовао и судија. Ова игра је остала и до данас, а прегледи „Calcio Storico“ имају милионе прегледа на Јутјубу. Иако су се у овом спорту користиле ноге, није постојала никаква дистинкција између данашњег фудбала и рагбија, нити усаглашена правила.
Спорт се са улица пребацио у школска дворишта
Ово је допринело томе да се перцепција фудбала промени из јако насилног „стампеда“ у насилан, али организован спорт. Прва „правила“ фудбала написала је „Фудбалска асоцијација Шефилд“. Овде почиње разлика поимања фудбала од игре у којој можеш да носиш лопту до игре у коју можеш искључиво да шутираш лопту.
Колеџ „Итон“ је популаризовао игру у којој се шутира лопта, док је гимназија „Рагби“ популаризовала данашњи рагби. Пошто је Енглеска имала добро организоване железнице и на тај начин омогићила лакши превоз, фудбал је све више добијао на популарности, тако да су настајали и први фудбалски клубови.
Правила су и даље била прилично конфузна, зато су 1845. написана прва регулисана правила, а 1848. „Универзитет Кембриџ“ је донео правило да ако је је лопта у лету, може да се ухвати, али након тога одмах избије. У каснијим верзијама је установљена величина терена, величина голова, није било голмана, а постојале су и прве верзије офсајда.
Истовремено, публика и играчи су почели да користе назив „фудбал“. И даље су постојале две школе правила, односно две врсте, она Шефилдска и она са Кембриџа (лопта је могла да се хвата у лету). Шефилдска правила су прва укључивала корнер и слободан ударац, али није било офсајда. Тек 1863. године, склопљена су правила за сва времена.
Раздвајање фудбала
Није било званичног договора, јер су једни хтели да носе лопту и да се бију, док су други хтели да користе само ноге у игри. Зато су ови други оформили фудбалски савез, илити „Асоцијацију фудбала“, данашњи „FA“. Ovo je званично раздвајање фудбала, на фудбал који се искључиво игра ногама, и на фудбал где се користе и руке, односно рагби.
1870. године, голман је уврштен као члан екипе и коришћење руку у фудбалу (ногомету) постаје историја. Наредне године настаје FA куп, а 1872. се одржава и међународна утакмица између Енглеске и Шкотске на којој је резултат био 0-0.
Шефилдска асоцијација фудбала се 1877. улази под окриље FA-a, i FA постаје званичан фудбал у Енглеској. Ипак, фудбал се и међувремену играо и у другим земљама, поготово када су се Енглези ширили по свету и локалцима преносили ову игру. Ускоро су многе земље познавале фудбалску игру, а правила су се ускладила за све земље, како би могли међусобно да се надмећу.
Оснивање ФИФЕ
1904. године, представници: Енглеске, Шпаније, Белгије, Шведке, Немачке, Швајцарске, Француске и Холандије су се састали у Паризу, ускладили правила и основали ФИФУ. У почетку четири острвске асоцијације нису хтеле да уђу под окриље ФИФЕ, међутим, како се њена популарност ширила, одлучили су да уђу у савезништво 1905.
1908. године, фудбал постаје „олимпијски спорт“, а 1930. године се одржало и прво Светско првенство у Уругвају, најпрестижније такмичење у овом спорту.
Лопта је округла
Како Дејвид Голблат у књизи „Лопта је округла“ каже: “ Фудбал је игра у којој може да се искаже брилијантност појединца, док такође ужива у пркосу и срцу напора колектива. Пружа нам убедљив тријумф, исказе среће, немогуће повратке, тврдоглаве сукобе. Он показује лепоту непредвидивости, неизвесност, вештину, импровизацију и случајности.“
Ова дефиниција осликава карактер фудбала и разлог зашто је постао толико популаран, док га многи називају „најважнијом споредном ствари на свету.“
