Познати ботаничар Јосиф Панчић, који је на Великој школи предавао, осим ботанике, и зоологију, геологију и минералогију, био је први председник Српске краљевске академије наука. Чувени научник током своје богате каријере пронашао је 121 биљну врсту и све их је детаљно описао, а једна врста смрче понела је по њему назив Панчићева оморика. Док је Панчић њоме председавао, Академија је имала 16 чланова.
Јосиф Панчић (1814–1888), један од највећих српских научника, оставио је неизбрисив траг у ботаници и природним наукама Србије. Рођен у селу Угрини у Хабзбуршкој монархији, Панчић је студирао медицину, али га је љубав према природи усмерила ка ботаници. Препознатљив је по открићу Панчићеве оморике на Тари, једног од најзначајнијих четинара у Европи. Његова научна страст водила га је до оснивања Српске краљевске академије, где је био први председник. Панчић је током свог живота описао бројне биљне врсте, доприносећи развоју српске науке и образовања.
Легат научне величине
Панчићев живот и рад симбол су неуморне радозналости и посвећености науци. Његова истраживања флоре Балкана и бројне објављене научне студије оставиле су дубок утицај на развој ботанике у Србији и шире. Као први председник Српске краљевске академије, Панчић је поставио темеље за будуће генерације научника, остављајући за собом наслеђе које се и данас негује у српској академској заједници.
