Обећања Запада нису довољна да придобију сиромашне или земље у развоју, али у геополитичком смислу, рано је говорити о формирању „антизападног фронта“ или неког другог „фронта“
БРИКС је у основи нова међународна организација која супротно хладноратовским стереотипима, није „левичарски” или примитивно „антизападни” савез. Несугласице између земаља унутар те групе не спречавају их да заједно делују и обликују нови свет.
Ко ће владати светом до краја 21. века? Запад под окриљем САД или земље Југа предвођене Кином и Индијом?
Крајем августа на самиту БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) донета је одлука о пријему још шест нових чланица. Тиме је још једном потврђена решеност земаља у развоју да раде на реорганизацији међународног система. Ово је важан корак ка успостављању равнотеже на планети, али предстоји још много посла.
Крај лета обележила је необична дипломатска активност. Тек што се завршио самит БРИКС-а (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка) у Јоханесбургу водећа петорка БРИКС-а поново састала на самиту Г20, који је одржан у Њу Делхију 10. септембра.
Тајминг је био случајан, али је разлика између блокова била још очигледнија. Пре самита БРИКС-а веровало се да се ништа битно неће догодити због разлика између Индије и Кине. Међутим, група је постала активна и примила шест нових чланова, укључујући Венецуелу и Египат. Неки аналитичари овај догађај називају „историјском прекретницом“, али друга га оцењују јавним блефом.
Ипак, једно је јасно – БРИКС је постао привлачан многима јер се више од двадесет земаља нада да ће се ускоро придружити групи.
Самит Г20 требало је да означи повратак Запада који све више изазивају земље на југу. Али све се завршило неуспехом: развијене земље нису биле у стању да наметну своју визију. Чак су направиле корак уназад у односу на прошлогодишњи састанак на Балију.
У завршном саопштењу усвојеном већином гласова, помиње резолуција Генералне скупштине УН из марта 2022. године у којој се изражава жаљење због руских поступака. У коминикеу се наводи само „сукобу у Украјини“. „Ово је формулација коју су присталице Кијева, попут САД и њених савезника, раније одбациле јер имплицира да Русија и Украјина сносе исти степен одговорности“, оценио је тада „Фајненшел тајмс“.
Ово је ударац Западу, који је протеклу годину провео покушавајући да убеди земље у развоју да осуде Москву и подрже Украјину“. Југ осуђује овај сукоб, али не подржава и западну тачку гледишта на украјински сукоб.
Афричка унија се придружила Г20 (на истом нивоу као и ЕУ). Овај корак се може посматрати као нека врста новог заокрета, али је мало вероватно да ће променити однос снага.
Америчка влада и амерички медији, да би ублажили разочарење јавности после самита у Њу Делхију, истакли су широко прихваћен предлог Џозефа Бајдена да се створи „коридор“ који повезује Индију и Европу преко Уједињених Арапских Емирата, Саудијске Арабије, Јордана и Израел коришћењем железнице, брзог подморског кабла и гасовода.
Урсула фон дер Лајен била је одушевљена: „Ово је много више од железнице или кабла, то је зелени и дигитални мост који ће повезати континенте и цивилизације“.
Међутим, и даље су нејасне трасе овог моста, а финансирање је за сада немогуће.
На претходном самиту Г20 прошле године, Бајден је изнео идеју о Глобалном инфраструктурном и инвестиционом партнерству, као покушај алтернативе да се супротстави чувеном кинеском „Путу свиле“. Али долари који би требало да финансирају овај пут долазе споро, или никако.
С друге стране Русија, Индија, Иран и остале земље већ организују друге коридоре, попут Међународног транспортног коридора север-југ, који повезује Русију, Иран и Индију, а коме ће се ускоро придружити Турска, Казахстан, Оман.
Обећања Запада нису довољна да придобију сиромашне или земље у развоју. О томе сведочи успех самита у Јоханесбургу, пише „Монд дипломатик“.
Да бисмо разумели докле је стигао глобални југ, потребно је подсетити се да је акроним БРИКС сковао амерички економиста Џим О’Нил. Према његовом плану, група је требало да има само четири члана, а последње слово „с” било је само у множини. Поента је била да се истакне њихов брз развој, као што су двојица његових колега касније рекли: „Ако се ствари наставе овим темпом, за мање од четрдесет година економије БРИКС-а би могле да престигну Г6 (шест најбогатијих земаља).“
Првобитна четворка БРИК-а одлучила је да овај раније апстрактни акроним постане стварност и први пут се састала у Русији 2009. године, затим у Бразилу а онда у Кини годину дана након тога. Тамо се четворици придружила Јужна Африка, која је додала слово С.
На Блиском истоку сасвим очекиван развој догађаја било је појављивање на политичкој арени Ирана, који је већ 2021. године постао члан Шангајске организације за сарадњу, као и Саудијске Арабије. Почетком године, под покровитељством Пекинга, две земље су обновиле дипломатске односе прекинуте пре седам година.
Стога се може претпоставити да је кинески председник Си Ђинпинг био веома заинтересован за њихово присуство. Али индијски премијер Нарендра Моди, који је прошле године примио иранског министра спољних послова, такође је био више него за приступање Техерана. Зашто?
С једне стране, индијски премијер Моди не намерава да гледа како Кина сама ствара везе са исламским земљама. А затим, има важне економске везе са Ираном. Као што смо видели, постоји „коридор“ између две земље, а њихова трговина, иако је још увек прилично скромна, брзо расте упркос притиску Америке, 44 одсто прошле године, укупно 2,5 милијарди долара.
Да ли то значи да се проширено чланство у БРИКС-у може посматрати као настанак нелибералног, антизападног политичког блока?
Коначна изјава Петорице не оставља места двосмислености: БРИКС не заговара никакав алтернативни економски модел. Као и свака западна организација, она наглашава врлине споразума о слободној трговини и јавно-приватног партнерства чији је мото добро познат: држава плаћа, приватни сектор прима. Дакле, БРИКС није против „либерализације“ и међународне поделе рада. Друго је питање колико другачије Запад и БРИКС виде ове процесе.
Дакле, у геополитичком смислу, рано је говорити о формирању „антизападног фронта“ или неког другог „фронта“. Индија и Кина, два гиганта из ове групе редовно се сукобљавају око граница Хималаја. Чим су се затворила врата самита у Јоханесбургу, кинеско министарство природних ресурса објавило је мапу своје земље, укључујући територије које су у спору са Индијом. Ово уопште није нова изјава, али је потпуно неприхватљива са становишта међународног права.
Друге земље БРИКС-а никако не раскидају сарадњу са Западом. Њу Делхи учествује у Квадрилатералном безбедносном дијалогу који води Вашингтон у борби против успона Кине. Постоје америчке војне базе на Блиском истоку у УАЕ и Саудијској Арабији. А Египат, други највећи прималац америчке помоћи после Израела, додатно је ојачао своје безбедносно партнерство са Вашингтоном.
Другим речима, ниједна земља не тражи потпуну ревизију међународног поретка. Међутим, оне имају намеру да га постепено трансформишу.
