Кнез Павле Карађорђевић, један од најспорнијих и најзанимљивијих ликова српске и југословенске историје, остаје фигура која и даље дели мишљења историчара и јавности. Његова владавина као намесника Краљевине Југославије од 1934. до 1941. године обележена је тешким политичким одлукама, сложеним међународним односима и трагичним последицама које су обележиле његову заоставштину.
Рођен у руској емиграцији 1893. године, Павле је био унук кнеза Александра Карађорђевића и рођак краља Александра I, чији је атентат у Марсељу 1934. године поставио Павла на чело државе. Иако је био образован у Оксфорду и познат као љубитељ уметности и културе, кнез Павле се нашао на челу државе у једном од најбурнијих периода европске историје. Његова владавина била је испуњена напорима да одржи Југославију на неутралној страни у предвечерје Другог светског рата, али и унутрашњим тензијама између различитих националних и политичких група.
Најконтроверзнији тренутак његове владавине био је потписивање Тројног пакта са силама Осовине 25. марта 1941. године. Ова одлука, која је требало да осигура мир за Југославију, изазвала је масовне протесте у Београду и другим градовима, а само два дана касније, војни пуч је збацио кнеза Павла са власти. Овај догађај убрзао је немачку инвазију на Југославију, што је довело до брзог колапса државе и почетка окупације.
Након рата, кнез Павле је живео у егзилу, прво у Кенији, а касније у Паризу и Лондону. Иако је био осуђен у одсуству од стране комунистичких власти у Југославији, његова репутација је постепено рехабилитована међу историчарима који истичу његове напоре да сачува мир и интегритет државе у немогућим околностима. Његова љубав према уметности и култури оставила је трага кроз бројне донације и заоставштину, укључујући и значајну колекцију уметнина која је данас део Музеја Карађорђевић у Београду.
Кнез Павле је умро 1976. године у Швајцарској, а његови посмртни остаци су враћени у Србију тек 2012. године, што је симболично затворило једно од најдужих поглавља југословенске историје. Његова личност и даље представља живу тему дебата – да ли је био визионар који је покушао да спаси своју земљу, или политичар који је направио фаталне компромисе? Одговор на то питање вероватно лежи негде између, али једно је сигурно: кнез Павле је био човек свог времена, заробљен у мрежи историјских околности које су превазилазиле његове могућности.
