Када су америчке и аустралијске трупе прошлог лета вежбале амфибијско слетање, копнене борбе и ваздушне операције, привукле су наслове о томе да савезници продубљују одбрамбену сарадњу како би се супротставили растућим војним амбицијама Кине. Али за америчке ратне планере који се припремају за потенцијални сукоб око Тајвана, вежбе високог профила, такозвани „Talisman Saber“ имале су далеко дискретнију вредност: помогле су у стварању нових залиха војне опреме која је остала у Аустралији након што су вежбе завршене у августу, кажу амерички званичници, а преноси Ројтерс.
Сједињене Државе и њихови савезници су све више забринути да би у наредним годинама (а можда и много раније) кинески председник Си Ђинпинг могао да нареди својој војсци да заузме Тајван, који Кина сматра својом територијом. Зашто је Тајван битан већ смо објашњавали, укратко, микрочипови и будућност ратовања које зависи од њих су главни фактор.
Дакле, америчка војска пажљиво разматра сопствену војну спремност и покушава да ојача своју логистичку мрежу. Опрема из вежбе „Talisman Sabre“ укључивала је отприлике 330 возила и приколица и 130 контејнера у складиштима у Бандијани, на југоистоку Аустралије, каже војска.
Америчка логистика је много лошија од кинеске у Пацифику
Количина опреме, коју војска Сједињених Држава има овде, довољна је за снабдевање око три логистичке компаније, са чак 500 или више војника, усмерених само на обезбеђивање снабдевања оружја борцима. То је оно што нам је потребно за будућу вежбу, природну катастрофу или рат. „Желимо да ово радимо све више и више“, рекао је у интервјуу Ројтерсу војни генерал Чарлс Флин, главни командант војске на Пацифику.
„Постоји низ других земаља у региону у којима већ имамо споразуме да то урадимо“, додао је он, не наводећи конкретне земље. Интервјуи Ројтерса са више од двадесетак садашњих и бивших америчких званичника открили су да је америчка војна логистика на Пацифику једна од највећих рањивости САД у било ком потенцијалном сукобу око Тајвана.
Америчке ратне игре закључиле су да би Кина вероватно покушала да бомбардује залихе млазног горива или бродове за пуњење горивом, осакаћујући америчку ваздушну и поморску моћ без потребе да се бори са тешко наоружаним борбеним авионима или потопи америчку флоту површинских ратних бродова, према садашњим и бившим званичницима и стручњацима.
Критичари кажу да влада није уложила довољно новца или хитности у тај напор. „Када заиста ископате неколико слојева, информациона заједница трепери црвено у наредних пет година. Па ипак, неки од ових временских рокова (да би се решили ризици) су дуги 10, 15, 20 година“, рекао је конгресмен Мике Волц, републиканац који води подкомитет „Представничког дома“ који надгледа војну логистику и спремност. „Постоји неусклађеност“ је дефиниција којом је описао ово стање, алудиравши да је Кина много моћнија у овом погледу.
Ризици зa САД
Логистичка рука америчке војске, Команда за транспорт САД (TransCom)пребацила је више од 660 милиона фунти опреме и преко 2 милиона артиљерије украјинској војсци у њеном рату са Русијом. Подршка Тајвану, отприлике 100 миља од кинеске обале, била би логистички доста тежа, признају амерички званичници и стручњаци.
САД нису формално рекле да ће интервенисати ако Кина нападне Тајван, али је председник Џо Бајден више пута сугерисао да ће распоредити америчке трупе за одбрану острва. Си је наредио својој војсци да буде спремна да заузме Тајван до 2027. године, кажу амерички званичници. Многи аналитичари то виде као покушај да се његова војска подстакне, а не као временски оквир за инвазију.
Високи амерички војни званичник, говорећи под условом анонимности, рекао је да су залихе муниције на врху листе приоритета у Индо-Пацифику, а затим следе гориво, храна и резервни делови за опрему.“Ако нам понестане ствари за снимање… то ће бити тренутни проблем“, рекао је званичник, додајући да је планирање за непредвиђене ситуације на Тајвану већ увелико у току.
Амерички званичници упозоравају да би у великом сукобу бродови морнарице могли брзо остати без ракетне одбране. У ратној вежби која је одржана за Конгрес у априлу, Кина се припремила за амфибијски напад на Тајван уз масовне ваздушне и ракетне нападе на америчке базе у региону. То укључује америчку поморску базу на јапанском острву Окинава и ваздушну базу Јокота у западном Токију.
Потенцијални утицај напада на америчка логистичка чворишта, бродове за допуњавање горива и танкере у ваздуху био је „позив за буђење“ за многе законодавце, рекла је Бека Васер из Центра за нову америчку безбедност (CNAS), који је водио ратну игру. . „Кина ће намерно кренути за неким од логистичких чворова како би Сједињеним Државама отежала одржавање операција у Индо-Пацифику“, рекао је Васер.
Да би се позабавила таквим рањивостима, америчка војска тражи места попут Аустралије као сигурније локације за складиштење опреме, чак и када проширује сарадњу са Филипинима, Јапаном и другим партнерима на Пацифику. Бајденова администрација је у јулу објавила да ће Сједињене Државе такође створити привремени логистички центар у Бандијани, Аустралија, са циљем да се коначно створи „подручје трајне логистичке подршке“ у Квинсленду.Према интерном америчком војном документу, објекти у Бандијани су могли да држе више од 300 возила и имали су 800 палетних позиција.
У јулу су америчке ваздухопловне снаге извеле „Mobility Guardian 23“, вежбу у Индо-Пацифику са Аустралијом, Канадом, Француском, Јапаном, Новим Зеландом и Уједињеним Краљевством, која је укључивала увежбавање допуњавања горива у ваздуху и медицинске евакуације. Војска је искористила прилику да остави опрему, укључујући и Гуам.
Та опрема је помогла тамошњим снагама да се изборе са последицама недавног тајфуна Мавар, али би такође била корисна у сваком будућем сукобу, рекао је генерал-мајор ваздухопловства Дарен Кол, директор операција у команди ваздушне мобилности. Кол је приметио да је његова команда одговорна не само за помоћ у случају катастрофе, већ и за непредвиђене ситуације „све до потпуних борбених операција, великог рата у пуном обиму“.
Промена начина размишљања владе САД-а
Дошло је до промене у размишљању војске Сједињених Држава. Деценијама, Сједињене Државе нису морале да брину о томе да ће нека страна сила гађати њихове логистичке базе. То је омогућило планерима да се фокусирају на ефикасност, усвајајући логистички модел „баш на време“ који је уобичајен међу произвођачима у приватном сектору. Тај приступ је довео до одлуке о уштеди трошкова за стварање мега-база, попут базе Рамштајн у Немачкој.
Рамштајн је био безбедан у сукобима са муслиманским становништвом, међутим, сукоб са Кином могао би да мега базе, међу којима је и камп Хамфрис у близини Сеула, учини главним циљевима, притом и доста рањивим. Овај ризик подстиче прелазак на скупљи приступ логистици који укључује распршивање америчких залиха и унапред позиционирање залиха широм региона. „Уместо да планирате ефикасност, вероватно (треба) да планирате ефикасност и да пређете са „Баш на време“ на „За сваки случај“,“ рекао је контраадмирал Дион Инглиш, један од највиших службеника за логистику Пентагона.
САД су то урадиле у Европи након што је Русија вратила Крим под своје окриље 2014. године, унапред позиционирајући залихе и инвестирајући у базе и аеродроме које би размештање америчких трупа могло да користи ако је потребно. У пет година које су претходиле рату у Украјини 2022. године, Пентагон је од Конгреса затражио 11,65 милијарди долара за опрему за припрему опреме у Европи.
Насупрот томе, Ројтерсова анализа Пентагоновог буџетског захтева показала је да војска тренутно планира да тражи само 2,5 милијарди долара од фискалне 2023. до 2027. године за припрему опреме и горива и побољшање логистике у Азији.
Пентагон тренутно има годишњи буџет од око 842 милијарде долара. Још један скуп проблем је застарела флота америчких транспортних бродова. Просечна старост бродова дизајнираних да превозе тешки терет, попут тенкова, у зону сукоба је 44 године, а неки старији од 50 година.
Jедна запањујућа анализа коју је урадио CNAS закључује: „Министарство одбране је систематски недовољно улагало у логистику у смислу новца, менталне енергије, физичке имовине и особља.“ Сенатор Роџер Викер, највиши републиканац у сенатском комитету за оружане снаге, рекао је да је Пентагону и Конгресу потребно много више пажње на пацифичке базе и логистику. „Наша способност да одвратимо сукобе у западном Пацифику у наредних пет година није близу онога где би требало да буде“, рекао је он за Ројтерс.
