17. фебруара 1863. – Српски трговац и бродовласник Миша Анастасијевић поклонио је држави зграду у Београду, познату као Капетан-Мишино здање. У писму Министарству просвете је поручио да кућу уступа „свом отечеству“ за смештај „учених и просветних завода“.
Капетан-Мишино здање, смештено у Васиној улици у Београду, представља један од најлепших примера архитектуре 19. века у Србији. Изграђено између 1857. и 1863. године према пројекту чешког архитекте Јана Нéволe, здање је првобитно било намењено као приватна резиденција капетана Мише Анастасијевића.
Међутим, Анастасијевић је одлучио да ову велелепну грађевину поклони „свом отечеству“ за потребе образовних и културних установа.
Архитектонски, зграда је комбинација различитих стилова
Архитектонски, зграда је комбинација различитих стилова, укључујући готику, романику, ренесансу и српски национални стил. Фасада је богато декорисана, са скулптурама Аполона с лиром и Минерве с копљем и штитом, које се налазе на страни окренутој ка Универзитетском парку.
Због израженог венецијанског утицаја, Београђани су је често називали „Венецијанска палата“.
У њој су биле смештене кључне образовне институције тога времена
Након што је Анастасијевић поклонио зграду држави, у њој су биле смештене кључне образовне и културне институције тог времена, попут Велике школе (претече Универзитета у Београду), Прве београдске гимназије, Народног музеја и Народне библиотеке. Велика сала здања служила је и за седнице Народне скупштине између 1864. и 1875. године.
Током своје историје, Капетан-Мишино здање претрпело је оштећења, посебно током бомбардовања Београда 1862. године, као и током Првог светског рата.
Обнављано је у више наврата, а значајне рестаурације су изведене између 1919. и 1921. године.
Симбол културног и образовног наслеђа Србије
Данас, ова зграда представља седиште Ректората Универзитета у Београду, односно један део је намењен управо седишту Универзитета у Београду, а други део катедри за Српски језик и књижевност Филолошког факултета и Семинару за византијски грчки Одељења класичних језика.
Ова зграда је симбол је културног и образовног наслеђа Србије и један од одраза нашег националног идентитета.
