Током октобра 2024. године, спроведено је истраживање међу 1.805 младих у Србији како би се стекао дубљи увид у њихове ставове и искуства на тржишту рада. Резултати указују на значајне промене које генерација Z доноси у пословно окружење, али и на изазове са којима се суочава на почетку каријере.
Генерација Z, која чини приближно 30 одсто светске популације, убрзано заузима важну улогу на глобалном тржишту рада, а предвиђа се да ће до 2026. године њен удео достићи исти проценат и међу запосленима.
Образовне институције не пружају адекватну обуку за тржиште рада
Међутим, прелазак из образовног система у пословно окружење за многе младе људе у Србији представља стресан и неизвестан период – више од 73 одсто испитаника сматра ову транзицију изазовном, док 60 одсто оцењује да образовне институције не пружају адекватну подршку у припреми за тржиште рада.
Посебно ранљива група су старији припадници генерације Z, узраста од 24 до 28 година, од којих 76 одсто истиче стрес и дилеме при избору каријере, као и жене, међу којима 81 проценат наводи недостатак организационих вештина као кључан изазов.
Велики број младих наводи да раде послове неповезане са њиховим образовањем, док половина запослених разматра промену тренутног послодавца, најчешће због ниских примана и ограничених могућности за напредовање.
Флексибилни модели рада
Флексибилни модели рада, попут remote и хибридних опција, постају кључни фактор у привлачењу и задржавању младих талената. Генерација Z вреднује равнотежу између пословног и приватног живота, па могућност рада са различитих локација често постаје одлучујући фактор приликом избора послодавца.
Ови модели омогућавају већу продуктивност, смањење стреса и бољу прилагодљивост потребама запослених, што се показује као витално за генерацију која је навикла на технологију и динамичан начин живота.
Са друге стране, оптимизам остаје присутан код 70 одсто младих, који верују у позитиван развој своје каријере. Ипак, осећај забринутости се чешће јавља код старијих испитаника и оних који се суочавају са несигурношћу на тржишту рада или недовољном подршком за почетнике.Финансијска очекивања ове генерације додатно осликавају њихове амбиције.
Млади очекују почетну плату од 89.345 динара
Млади у просеку очекују почетну плату од 89.345 динара, док им је жељена плата током каријере готово двоструко већа и износи 172.963 динара. Највећа очекивања имају млади из Београда и младићи узраста од 15 до 19 година.
Шта млади очекују од послодаваца?
Приликом избора послодавца, млади истичу значај доброг односа према запосленима, могућности за напредовање и стабилности радног места. Занимљиво је да 66 одсто њих не би прихватило рад у компанијама где постоји раскорак између слике која се промовише у јавности и стварних услова рада.
Такође, мушкарци су склонији предузетништву и раду у стартаповима, док жене преферирају стабилније позиције у великим организацијама.
Послодавци морају да прилагоде своје стратегије како би задржали младе
Резултати истраживања указују на то да послодавци морају да прилагоде своје стратегије како би привукли и задржали младе таленте. Пружање прилика за обуке, плаћене праксе и симулације интервјуа могу младима значајно олакшати прелазак из „школских клупа“ на радно место.
Поред тога, јасно комуницирање вредности и правила компаније, уз обезбеђивање адекватних финансијских услова, кључни су за мотивацију и задовољство младих запослених.
Генерација Z уноси нове перспективе и енергију у радно окружење. Уколико би послодавци разумели њихове потребе и очекивања, то може помоћи у превазилажењу тренутних изазова, али и допринети стварању динамичног, продуктивног и хармоничног тржишта рада, закључци су истраживања „Startuj Infostud“, платформе за запошљавање.
