Поплаве постају све чешће и у Европи, као што је то већ дуго случај у Азији и Африци. Људи широм света проналазе различита решења за поплаве које угрожавају живот – од мобилних баријера до специјализованих брана.
Прва половина септембра је, након обилних падавина, донела разорне поплаве у Нигерији, Мјанмару, Чешкој, Будимпешти и другим деловима централне Европе. У августу су поплаве погодиле Бангладеш и оставиле више од 500.000 људи без чисте воде, хигијенских услова, суве одеће и других основних потрепштина, попут лекова.
Владе и заједнице широм света траже стратегије за ублажавање и прилагођавање новонасталој ситуацији у спречавању најгорих последица све чешћих и све тежих поплава.
Мобилне „поплавне баријере“ у Венецији
Венеција, један од најпознатијих европских градова, суочава се са двоструком егзистенцијалном кризом. Комбинацијом подизања нивоа мора услед климатских промена и полаганог потонућа града у блатњаве темеље на којима је изграђен. Процењује се да Венеција тоне просечно око два и по милиметара годишње. И то у последњих 150 година.
Неке студије сугеришу да би већи део града могао бити под водом до средине следећег века — модерна Атлантида. Међутим, највећи изазов је поплава.
Планирање система за спречавање поплава у Венецији датира још из 1980-их. Изградња система MOSE почела је 2003. године. Садржи четири мобилне баријере на улазима у лагуну које одвајају град од мора.
Свака баријера се састоји од низа капија које се могу подићи како би се лагуна одвојила од околног мора током високих плимних таласа.
Пролазне бране, контрола поплава и „суве“ бране у Јапану и САД
Обично се бране користе за блокирање река и као средство за складиштење воде.
Међутим, пролазне бране су дизајниране да омогућавају проток воде током нормалних услова. Уместо да складиште воду током сушних периода, активирају се током екстремних временских услова. Затварају се и складиште воду током поплаве на горњој равни, штитећи земљу с друге стране структуре.
Када се поплаве повуку, вода се враћа у доњи део речног система.
Такве бране су изграђене у Охају, у САД, и у Јапану, дуж река Масудагава и Хата. Још једна се гради дуж реке Асува.
Куће на стубовима, зидови који се раздвајају и „самоподижуће куће“
Стубови су дуго коришћени за заштиту од поплава и за подршку кућама, које нису повезане ни са једним другим објектом – то су сојенице. Међутим, ова идеја постаје све популарнија у подручјима која се тек сада прилагођавају екстремним временским условима и поплавама.
Сојенице су уобичајене у малим острвским државама, где се ниво мора брзо подиже, као и на поплавним равнима у Азији и Африци, друге земље све више разматрају овакве технике за побољшање становања.
У САД прописи налажу да стубови морају бити довољно јаки да издрже поплаве и ветрове, а да притом подигну зграду довољно високо да преживи поплаву која се дешава једном у сто година.
У Уједињеном Краљевству механички систем подизања развијен је од стране компаније FloodJack. Он детектује раст воде и активира систем за подизање темеља како би заштитио куће од оштећења водом.
Међутим, за неке земље чак ни подигнуте куће више нису довољне. Након катастрофалних поплава на обали Мексичког залива у САД и у Аустралији, неке владе су увеле ограничења на локације на којима се куће могу поново градити.
Иако ово нису технолошке иновације, овакве иницијативе се у политици све више посматрају као ефикасни начини за смањење губитака и штете.
Технологија за изградњу баријера — од Холандије до Африке
Изградња привремених баријера против растућих вода током поплаве – идеја коју је развила холандска компанија SLAMDAM – показала се једнако ефикасном у афричким земљама као и у Холандији.
SLAMDAM се састоји од цеви које се пуне водом и стварају привремени зид или баријеру која зауставља воду током поплаве.
Користиле су га заједнице у Бурундију, Нигерији и Кенији, а уз то су ускладиштену воду користиле за наводњавање током сушних периода.
„Природно засновано“ ублажавање поплава — прилика за Азију?
Нису само технолошке иновације те које могу помоћи заједницама да реше проблем опасних поплава. Неки региони се окрећу еколошким интервенцијама, што се понекад назива „решења заснована на природи“.
Ублажавање поплава може укључивати управљање протоком воде између река и поплавних равница или обнову пољопривредних подручја са аутохтоном вегетацијом, како би се подстакло ефикасније складиштење вода током временских непогода.
Друге идеје укључују поновно успостављање пешчаних дина и мангрових шума — специфична врста шуме која расте у приобаљу и штити од ерозије тла, поплава и олуја — како би се обезбедиле природне баријере од поплава.