Прековремени рад није само исцрпљујућ, већ би могао да остави и трајне последице на ваш мозак. Показује то ново научно истраживање објављено у часопису Occupational and Environmental Medicine.
У студији објављеној прошле недеље открива се да су пронађене „значајне промене” у мозгу код особа које редовно раде прековремено. Реч је о комбинацији физичке и емоционалне исцрпљености, уз хронични мањак одмора.
Истраживање су заједнички спровели научници са два јужнокорејска универзитета, Чанг-Анг и Јонсеи, на узорку од 110 здравствених радника, подељених у две групе: оне који раде прековремено и оне који раде уобичајене сате.
У Јужној Кореји, где је законски максимум 52 сата недељно, прекомерни рад је све већи здравствени проблем.
У групи преоптерећених било је 32 испитаника који су радили 52 или више сата током недеље. У просеку су били млађи, краће запослени и са вишим нивоом образовања од оних који су радили стандардно, пише ЦНН.
Научници су помоћу напредне методе снимања мозга анализирали волумен сиве материје у различитим деловима мозга и упоредили податке са другим истраживањима и МРИ снимцима.
Које делове највише погађа?
Открили су да су код оних који су радили прековремено највише промена забележили у подручјима мозга задуженим за доношење одлука и контролу емоција. Међу деловима мозга који су се повећали, истичу се средњи чеони режањ, важан за памћење, пажњу и језичне функције, као и инсула, која учествује у обради емоција, самосвести и разумевању друштвених односа.
View this post on Instagram
Истраживачи верују да постоји јасна повезаност између преоптерећености послом и тих можданих промена, које би могле да буду подлога за менталне и когнитивне проблеме које пријављују људи који превише раде.
Јун Јул Чои, један од аутора и доцент на Одсеку за биомедицински инжењеринг Универзитета Јонсеи, рекао је за ЦНН како би те промене могле деломично и да се повуку, у случају да се уклони извор стреса, али да би повратак у првобитно стање могао да потраје.
Мозак осећа радно преоптерећење
Ово није први пут да научка повезује дуги рад са озбиљним здравственим последицама. Према истраживању из 2021. које су заједно спровели Светска здравствена организација (СЗО) и Међународна организација рада, прековремени рад је одговоран за више од 745.000 смрти годишње. Дуготрајни рад повећава и ризик од дијабетеса код жена и може да доведе до смањења способности мишљења.
Док су психолошке и последице прековременог рада на понашање већ добро познате, промене на нивоу мозга, поготово анатомске, до сада нису биле истражене.
Френк Пега из СЗО, који је водио поменуто истраживање 2021, каже да резултати ове најновије студије представљају „важан нови доказ” о томе како прекомерни рад директно утиче на физичко здравље радника.
Пега, који није учествовао у овој студији, додаје да налази потврђују да је дуго радно време „највећи појединачни фактор ризика” међу свим професионалним опасностима које су до сада идентификоване.
Ограничена примена истраживања
Ипак, с обзиром на мали узорак и чињеницу да је истраживање спроведено искључиво међу здравственим радницима у Кореји, резултати не могу да се аутоматски примене на ширу популацију.
„Потребна су даља истраживања на различитим групама радника”, каже Пега. Упркос томе, аутори студије поручују да су њихови налази важан први корак у разумевању утицаја преоптерећења послом на здравље мозга.
„Ови резултати додатно потврђују да преоптерећеност послом треба третирати као озбиљан проблем јавног здравља”, закључују аутори, наглашавајући важност закона и правила који ограничавају прековремени рад.
Џони Гифорд, истраживач из британског Института за студије запошљавања, каже да резултати студије „дају снажну физиолошку подлогу за тврдњу да прековремени рад нарушава наше здравље”.
„Помоћу можданих скенера и конкретних неуролошких показатеља нађени су чврсти докази да прековремени рад узрокује физичке промене у деловима мозга кључним за доношење одлука и управљање емоцијама”, рекао је Гифорд, и додао:
„Иако је реч о релативно малој студији, њени налази су врло релевантни,јер се тичу механизама, попут стреса и умора, који могу да погоде свакога”.
