Песма „Креће се лађа француска“ постоји у неколико верзија. Свако јој је нешто додавао, али је њена порука јасна – француско пловило води у спас српске војске.
Француска је пружила највећу помоћ Србији у њеним најтежим данима током Првог светског рата.
Првобитно опредељење да се српска војска извуче у северну Африку је промењено и евакуација је извршена на Крф. Ипак је добар део српских војника пребачен у туниски град Бизерту, а касније су ту стизали и добровољци из Америке да би се припремили за одлазак на Солунски фронт.
Овде су лечени српски рањеници са Солунског фронта – кроз логоре, касарне и болнице у Бизерти прошло је око 60.000 (по попису 61.260) српских војника и официра.
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе у Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали „српском мајком“.
Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: „Помоз’ Бог, јунаци! Да ли вам шта треба?“
Са Солунског фронта, из солунске луке, француски бродови су превозили рањене и болесне Србе на лечење у Француску, а српски војници су певали:
Море је плаво, широко.
Широко, плаво, дубоко.
Нигде му краја видети.
Не могу мисли поднети.
Лађа се креће француска
Са пристаништа солунска.
Транспорт се креће Србади,
Србади браћа болесни.
Сваки се војник борио,
У рову славу славио.
Срећан се Богу молио,
Да би се кући вратио.
Радости нема ни за трен
Наиђе швапски сумарен.
Сви моле Светог Николу,
Његову силу на мору.
Путујем тужан, жалостан,
Помислих: Боже, нисам сам.
И моја браћа путују,
Да са мном заједно тугују.
Ово је само једна од верзија ове песме, а има их неколико. Свако је нешто додавао, али је порука јасна – француска лађа води у спас, али на путу прете швапски сумарени и само Свети Никола, са својом силом на мору, може помоћи да се срећно врате својим кућама.
Аутор текста песме, а вероватно и мелодије, јесте пешадијски пуковник Бранислав Милосављевић. Изворни наслов ове песме је „Изгнаници“ и она је први пут објављена у збирци „Мач и лира“ из 1922. године. У издању из 1930. у напомени истиче се да се „ова песма данас свима позната пева се са измењеним текстом“.
Другу верзију песме, која се завршава речима „Живела братска слобода! Живела братска Француска!“, је одмах после рата објавио и Николас Балон, париски музичар који је и компоновао рондо на ову тему. Она је снимљена на грамофонској плочи „Велики рат“ и пева је српски војник Живан Васић.
Настала је уочи велике офанзиве под командом француског маршала и врховног команданта на Солунском Франша Д’Епереа, када су на Вардару, том грудобрану од аустроугарске војске, због недостатка праве санитетске службе рањеници, међу њима и српски, били извлачени са ратишта и бродовима превожени у добро опремљене болнице јужне Француске.
