Марлон Брандо је постао део глумачке екипе филма “Кум” захваљујући упорности редитеља Франсиса Форда Кополе и аутора романа „Кум”, Марија Пуза. Иако су извршни директори компаније Парамаунт пикчерс били скептични, Копола и Пузо су инсистирали да Брандо буде одабран за улогу Вита Корлеонеа.
Брандо, који је тада имао само 47 година, није био прва опција за ту улогу. У почетку, режисер Френсис Форд Копола је оклевао да изабере Бранда због његове репутације да је са њим тешко радити. Међутим, продуцент Роберт Еванс је инсистирао на Бранду за улогу Дон Вита, верујући да је он једини глумац који може да оживи лик са потребном тихом снагом и иронијом.
Копола се сложио са њим и да би убедио студио, смислио је паметну стратегију: рекао је руководиоцима Парамаунта да ће Брандо снимити филм бесплатно, дати гаранцију против било каквог потенцијалног прекорачења узрокованог његовим понашањем и пристао на пробни снимак. То је заправо био паметан трик да се добије снимак који би могао да прође као тест на екрану без Брандовог знања. Брандо се, несвестан праве сврхе, појавио и одглумио толико убедљиво, да је освојио руководиоце студија. На том кастингу се преобразио у Вита Корлеонеа тако што је на косу нанео ималин за ципеле, образе напунио ватом и говорио храпавим гласом.
На снимањима, да би веродостојно пренео лик на велико платно, морао је да прође трансформацију уз помоћ протеза, шминке и перике како би изгледао старије и личио на вођу криминалне породице.
Ова посвећеност улози, заједно са његовим интензивним и одмереним наступом, донела је Бранду Оскара за најбољег глумца, коју је он славно одбио као протест против третмана Индијанаца у филмској индустрији.
Филм „Кум” (The Godfather) је америчка криминалистичка драма из 1972. године, режисера Франсиса Форда Кополе, који је написао и сценарио заједно са Мариом Пузом, аутором истоименог романа. Главне улоге тумаче Марлон Брандо, Ал Пачино, Џејмс Кан, Роберт Дувал Дајана Китон.
Прво остварење трилогије „Кум” прати мафијашку сицилијанску породицу Корлеоне под Витом Корлеонеом од 1945. до 1955. године. Филм се фокусира на трансформацију његовог најмлађег сина, Мајкла, од невољног породичног аутсајдера у немилосрдног шефа мафије.
Парамаунт пикчерс је добио права на роман по цени од 80.000 долара. Руководиоци студија имали су проблема да пронађу редитеља – првих неколико кандидата је одбило ову позицију пре него што је Копола потписао уговор, али је потом уследило неслагање око избора глумаца за неколико ликова, посебно Вита (Брандо) и Мајкла (Пачино).
Филм је сниман на локацијама у Њујорку и на Сицилији, а снимање је завршено пре рока. Музику је компоновао Нино Рота, а помагао му је Кармине Копола.
Филм је премијерно приказан 14. марта 1972. у Њујорку. Са процењеном зарадом између 250 и 290 милиона долара, у време изласка, постао је филм са највећом зарадом свих времена. Добио је позитивне рецензије и од публике и од критичара, који су нарочито похвалили глуму, режију, сценарио, причу, фотографију, монтажу, музику и приказ мафије.
Филм је био номинован за десет Оскара, а освојио је три: за најбољи филм, најбољег глумца (Брандо) и најбољи адаптирани сценарио (Копола и Пузо).
Кум се сматра једним од најбољих и најутицајнијих филмова свих времена. Конгресна библиотека је 1990. одабрала овај филм за чување у Националном регистру филмова Сједињених Држава због „културног, историјског или естетског значаја”, а Амерички филмски институт га је сместио на друго место листе 100 најбољих америчких филмова (иза „Грађанина Кејна”). Прате га два наставка, Кум 2 (1974) и Кум 3 (1990).
