Аустроугарска је на данашњи дан 1914. године, месец дана после атентата у Сарајеву у којем је убијен престолонаследник Франц Фердинанд, објавила рат Србији, отпочевши тако Први светски рат, у којем ће црно-жута монархија нестати, док је српска војска ослободила све јужнословенске земље.
Два телеграма
Министар спољних послова Аустроугарске гроф Леополд фон Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије, 28. јула 1914. године, отворени телеграм у којем се наводи да “Аустроугарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом”.
“Будући да Влада Краљевине Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту од 10/23. јула 1914. године коју је уручио аустроугарски посланик у Београду, царска и краљевска Влада је принуђена да се сама побрине за очување својих права и интереса и да, с тим циљем, прибегне оружаној сили. Према томе, Аустроугарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом”, пише у телеграму.
У оригиналном нацрту објаве рата Србији, написаној дан пре – 27. јула, која је идентична тексту телеграма који се чува у Државном архиву Аустрије, налазила се и /полу/реченица која је прецртана плавом оловком и није послата у Београд.
Реченица гласи: “а нарочито, с обзиром на то да су српске трупе већ напале један одред Царске и краљевске војске у близини Ковина”.
Ова реченица је доказ да је Аустрија планирала да изазове рат по сваку цену.
Пашић: „Бог ће помоћи праведницима“
Тадашњи председник Владе Србије Никола Пашић реаговао је на објаву рату рекавши:”Бог ће помоћи праведницима”.
“То смо и очекивали. Наша је ствар праведна”, биле су речи српског премијера Пашића када је за ручком 28. јула 1914. године у нишкој кафани “Европа” примио телеграм објаве рата Аустроугарске Србији.
Овај догађај и реаговање Пашића забележили су службеник Министарства иностраних дела Иван Герасимовић и песник Сибе Миличић.
Сећања на уручење телеграма објаве рата оставио је и Василиј Николајевич Штрандман, руски отправник послова у Србији, који је тај догађај описао у својој књизи под називом “Балканске успомене”.
Штрандман пише да се око један час после подне у хотелу “Европа” окупио дипломатски кор и министри – дипломате су биле напољу за великим засебним столом, у кафани се нашао и немачки посланик барон Јулиус фон Гризингер, а Пашић је са супругом Ђурђином и кћеркама Даром и Павом седео за засебним столом.
Око два часа после подне кроз капију ресторанске баште ушао је поштар, пришао му и из торбе извукао телеграм.
“Пашић га је узео, прочитао садржај, прекрстио се и пружио га мени. У телеграму је гроф Бертолд јављао из Беча да је аустроугарска Влада објавила рат”, наводи Штрандман.
Пашић је касније тог дана телеграм прочитао окупљеним Нишлијама.
Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији послат је 28. јула у 11.10 часова, написан на службеном Француском језику, а из Беча је преко Букурешта стигао редовном поштом у 12.30 часова у Ниш.
Примио га је, вероватно, дежурни у Министарству иностраних дела који је пожурио да га преда председнику Владе.
Будући да није стигао дипломатском поштом, барон Гризингер, немачки посланик који је након прекида дипломатских односа Србије и Аустроугарске чувао и интересе Аустроугарске, није о телеграму ништа знао.
Пашић је одмах затражио проверу аутентичности телеграма код румунске стране.
Нота која је упућена из Беча 23. јула и која је садржавала одређене захтеве Србији због Сарајевског атентата била је, у ствари, ултиматум и Србија није могла да прихвати тачке које су задирале у њену сувереност.
Рок за одговор био је 48 часова, а предао га је лично Пашић 15 минута пре истека рока, у 17.45 часова тог 25. јула.
Кад се вратио у Министарство, већ га је чекао одговор барона Владимира фон Гизла, аустроугарског посланика, да није задовољан и да напушта Београд.
Телеграм којим је објављен рат Србији означио је и почетак Првог светског рата.
Том објавом рата, иако су очекивали да ће брзо пресудити Србији, Аустроугарска пресудила је сама себи. Почетак Првог светског рата био је крај царевине, а Србија се уписала златним словима у светску историју.
