Док политички потреси одзвањају Европом, па се због пораза на изборима за Европски парламент владајућих распуштају национални парламенти попут француског или падају владе попут белгијске, земље кандидати морају да сачекају да се прашина мало слегне.
„Тешко је очекивати да ће се нешто преко ноћи променити јер је потребно време да се формирају европске институције, али ће бити јако важно ко ће у будућој Европској комисији преузети ресор проширења.
„Досадашњи комесар Оливер Вархељи је имао изразито снажан мађарски интерес у овом делу Европе, па би било интересантно видети да ресор преузме представник чланице која није директно укључена“, каже Вишеслав Раос, професор загребачког Факултета политичких наука за BBC на српском.
Он додаје да је „прича ‘више Европе’ помало изгубила, што се види по поразу председника Емануела Макрона“, чија је странка у Француској доживела дебакл.
Са посебном пажњом, избори су праћени у земљама са којима ЕУ преговара о чланству: Црној Гори, Србији, Албанији и Северној Македонији; кандидатима: Босни и Херцеговини, Грузији, Молдавији и Украјини, као и Косову, кандидату за чланство у ЕУ.
На изборима за Европски парламент, међу 720 посланика највише ће бити оних из групације десног центра.
У појединим чланицама, попут Немачке, Аустрије или Француске, добар резултат оствариле су и странке екстремне деснице.
Нешто је другачија слика на северу Европе, где су задовољније социјалдемократске и зелене странке.
Мења ли се политика европског проширења?
Листи на којој је био Милорад Пуповац, политички представник Срба у Хрватској, мандат у Европском парламенту измакао је за око хиљаду гласова.
У изборној вечери, додатне бриге ће му на лице донети питање да ли ће нова европска политичка гарнитура другачије гледати на проширење ка Балкану.
„Ова тренутна и привремена слика на Балкану представља оно што Европа не би желела да буде, а истовремено би и могла да постане.
„Било би веома лоше уколико овај сазив парламента не би одлучније одмрзнуо процес проширења. Иако је јасно да би постојећа правила тешко била доследно примењена на све у ‘европском остатку’, а посебно оно да онај ко уђе први, не блокира наредне“, каже он у разговору за BBC на српском.
Кључне одлуке, а оне о проширењу Уније спадају у такве, у Бриселу се доносе сагласношћу свих чланица, што је понекад мукотрпан и дуготрајан процес који отвара могућност да једна или неколико земаља блокирају одлуку свих других.
Такве ситуације највише пута искусила је Северна Македонија. Њен европски пут најпре зауставила Грчка због неслагања са претходним именом земље, а потом и Бугарска, због питања идентитета и језика.
Ипак, ови механизми неће бити лако промењени.
„Поједине веће чланице, попут Немачке, заговарају да се изврши реформа којом се не би тражио консензус, већ већина у питањима попут проширења.
„То је нешто што мањим земљама није баш прихватљиво, без обзира на страначку припадност“, закључује професор Раос.
„Овај сазив може одлучивати о рату и миру“
Пуповац каже да су избори у Европи одржани у никад изазовнијем времену на континенту. Како је рекао „док је Европа пред серијом ратова, од којих се онај у Украјини води на њеном тлу“.
„Велика је опасност да би овај сазив парламента у мандату могао да одлучује о питањима рата и мира, а та тема је била потпуно одсутна у кампањама странака.“
Причале странке о рату или не, и на овим изборима важну улогу играло је питање страхова – рационалних, али и ирационалних.
„До сада су сарађивали умерени са левог и десног центра, уз либерале као корективни фактор раста.
„Али сада је ту нови рељеф европске, али и хрватске политике, настао као резултат страха, као и организованих кампања верских институција, невладиних организација, општих трендова на Западу“, каже председник Самосталне демократске српске странке (СДСС).
Пуповчева странка на недавним парламентарним изборима освојила је мандате који припадају српској заједници, али се после више од деценије није нашла у владајућој већини досадашњих партнера из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) премијера Андреја Пленковића.
ХДЗ је прихватио услов нових учесника у власти, десничарског Домовинског покрета, да у већини не буду представници СДСС-а.
И на изборима за Европски парламент, најбољи резултат у Хрватској остварио је ХДЗ, освојивши шест од дванаест мандата.
Четири су припала највећој опозиционој Социјалдемократској партији (СДП), а по један Домовинском покрету и зелено-левој партији Можемо.
„Главна тема у Хрватској била је ко може да успешније привуче новце из европских фондова, а у сенци су остале теме које су доминирале у остатку Уније – зелене транзиције, Украјине, проширења, миграције“, каже Вишеслав Раос.
Ипак, он закључује да је у Хрватској „победио политички мејнстрим, што није случај у свим земљама Европе“, где су добре резултате оствариле нове или антисистемске странке.
