Језеро Балкана у близини Мркоњић Града најатрактивније је излетиште у том крају. Омеђено је пашњацима и густим храстовим и четинарским шумама.
Комплекс и легенда о имену
Jезерски дио комплекса чине два вештачка језера: Мало и Велико, укупне површине 56.000м². Језера су изграђена у 20. веку. Напајају се из планинских потока Цјепло и Скакавац и из сублакустријских извора испод Великог језера. Мањи део језера уређен је као купалиште. Већи је богат пастрмком и стеециште је риболоваца.
У јулу и августу температура воде у Малом језеру достиже 20 степени, па је тада погодна за купање. Током зиме се површина језера често заледи, па је могуће упрактиковати и зимске спортове.
Велико језеро је богато разним врстама рибе: амур, лињaк, пастрмка и друге.
О постанку језера сачувано је неколико легенди у народу овог краја. Интересантно је како је настало његово име. Према предању ту су била два снажна и дубока извора пуна рибе. Како се риба на турском каже балук, извори су прозвани Балукхана (станиште риба). Током времена име је промењено – Балукана. И најзад у Балкана, што нема никакве везе са појмом Балкан. Поред језера је ресторан познат по специјалитетима овог краја. Међу њима су пура, цицвара, уштипци, јагњетина са роштиља и испод сача, различито припремљена пастрмка…
Омиљена дестинација туриста
Мркоњић Град и његове природне лепоте годишње, посебно током лета, посећују бројни гости, излетници на туристичким турама кроз БиХ, али и бројна дијаспора.
Језеро Балкана најатрактивније је излетиште у том крају.
Амбијент је релаксирајући захваљујући самој планини Листини, која је погодна за шетњу и планинарење. Језера су омеђена пашњацима и густим храстовим и четинарским шумама.
Туристичка инфраструктура Балкане је намењена летној и зимској рекреацији и одмору. Поред језера налазе се терени за кошарку, мали фудбал, рукомет, одбојку на песку. Обезбеђен је велики паркинг, уређена и обележена места за роштиљ и камповање, трим стаза.
Балкана је препознатљива и по манифестацији Дани косидбе. Она се овде одржава традиционално уназад 20-ак година. Ова косачка смотра је изврстан начин очувања традиције и обичаја Мркоњићког краја. Овде се вештина ковања генерацијама преносила с колена на колено.
