Мало је чудно да компанија која се бави транзитом нафте, која нема ни своје рафинерије, ни малопродају, хоће да постане део компаније која се бави истраживањем, производњом и прерадом нафте и продајом деривата, рекла је Јелица Путниковић, уредница портала „Енергија Балкана“ поводом изјаве хрватског министра привреде Анте Шушњара да би Јадрански нафтовод „Јанаф“, у којем је он председник Скупштине, могао да буде заинтересован за руски власнички удео у Нафтној индустрији Србије.
Хрватски министар је рекао да ће НИС морати да се реши руског сувласништва, а да „Јанаф“ има капацитет и да, ако буде „разумевања и памети“ на обе стране, „нема природније пословне симбиозе“.
„Мени то све личи да Хрвати, тим својим великим залагањем да помогну Нафтној индустрији Србије заправо хоће да спрече Србију да изгради овај нафтовод према Мађарској. Када буде готова „Дружба“, видимо да се ближи крај рата у Украјини, престаће и ове санкције против руских фосилних горива и Србија тад неће морати да купује нафту преко Омишаља, па ће ‘Јанаф’ да остане без свог најбољег партнера“, казала је Путниковић за РТ Балкан.
Није баш пријатељски потез
Она је рекла да „Јанаф“ не може да преузме НИС. Могао би да буде акционар, али НИС није та врста акционарског друштва. Итиче да Руси не желе да изађу из НИС-а.
„Они су то већ отворено показали променом власничке структуре са ‘Гаспромњефта’ на ‘Гаспром’. Чули смо да они једноставно не желе да изађу из НИС-а. Мени се чини да је потез хрватског министра један гест који није баш пријатељски. Али они очигледно желе да заштите своје интересе“, поручила је Путниковић.
То што Руси не желе да продају НИС, не спречава хрватског министра да протежира „Јанаф“ као потенцијалног купца.
Анте Шушњар је у интервјуу загребачком „Јутарњем листу“ рекао и да би Јадрански нафтовод функционисао на партнерским односима са осталим сувласницима и истакао да не би тежио превласти и доминацији, као што је то случај са неким другим компанијама које се спомињу.
„Србији је у интересу да својој рафинерији обезбеди нафту на најбржи и најјефтинији начин. Ту ‘Јанаф’ тренутно нема алтернативу. Компаније су међусобно комплементарне, наслоњене једна на другу и сигурно ће сарађивати у будућности“, рекао је Шушњар.
„Јанаф“ се иначе нашао у великом проблему због најављених америчких санкција НИС-у и због захтева да Руси никако не буду у власничкој структури ове компаније.
Санкције би угрозиле „Јанаф“
„Јанаф“ је, како преносе хрватски медији, ангажовао и адвокатско друштво у Вашингтону које их заступа пред државном Канцеларијом за контролу стране имовине са циљем да се омогући реализација уговора са НИС-ом.
Подаци потврђују да већ сада „Јанаф“ има додатне трошкове са обезбеђењем терета и плаћањем. Уколико би биле уведене санкције Нафтној индустрији Србије, морали би да смање предвиђене инвестиције у сектору енергетике.
У случају да санкције ступе на снагу, пословање „Јанафа“ би било озбиљно угрожено. Зато се и хрватска компанија здушно залагала да буде изузета од америчких санкција НИС-у.
Подсетимо, „Јанаф“ је затражио од америчког међународног тела за санкције да му дозволи да испуни свој уговор са Нафтном индустријом Србије. НИС је главни клијент Јадранског нафтовода „Јанафа“. Хрватска компанија тренутно има уговор са НИС-ом о транспорту 10 милиона тона сирове нафте.
Иначе, Србија тренутно има само један правац снабдевања нафтом. У плану је повезивање са руским нафтоводом „Дружба“, преко Мађарске. Нафтовод „Дружба“ настаје у Алметјевску, пролази кроз Брјанск. Затим се рачва на два дела – северни, преко територије Белорусије, Пољске, Немачке, и јужни, преко територије Украјине, Чешке, Словачке и Мађарске.
Београд је договорио изградњу деонице нафтовода у дужини од 128 километара чија је процењена вредност 100 милиона евра, између Новог Сада и насеља Алђо у Мађарској, у близини границе.
Изградњом таквог нафтовода Србија ће моћи да увећа испоруке нафте својој земљи плаћајући нижу цену за транзит. Тренутно се сировине у Србију испоручују преко Хрватске и нафтовода „Јанаф“.
