Акција смањења цена више од 80 производа, позната као „Најбоља цена“ која је трајала током септембра и октобра, није успела да заустави раст инфлације у Србији. Инфлација се са 4,2 одсто у септембру попела на 4,5 одсто у октобру.
Инфлација је у октобру порасла и упркос томе што је Комисија за заштиту конкуренције 10. октобра покренула поступак против четири трговинска ланца због сумње да су договарали цене, а на штету грађана Србије. То су Делез, Меркатор, ДИС и Универекспорт.
Након тога је и Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду формирало предмет у случају ова четири трговинска ланца. Јавност нових информација од тада о овом случају нема.
Оно што је познато јесте да је законом запрећена максимална казна коју би ови трговински ланци могли да плате до 10 одсто оствареног годишњег прихода.
Велики трговински ланци као главни кривци за раст инфлације
Реакција Комисије и Тужилаштва пробудила је наду у јавности да би цене у маркетима коначно могле да се врате у нормалу. У Србији су цене појединих производа биле више од цена у земљама Западне Европе, а на шта су често грађани указивали на друштвеним мрежама. Међутим, то се није десило.
Иако смо током ове, а и претходних година више пута чули критике гувернерке Јоргованке Табаковић на рачун трговинских ланаца да јесу делом криви за раст инфлације у Србији, на представљању последњег извештаја о инфлацији за октобар ова критика је изостала. НБС, овог пута, за раст инфлације као главног кривца види сушу.
Неефикасан рад институција
„Међугодишња инфлација у октобру је била 4,5 одсто и благо је већа од очекиване, пре свега због последица суше на пољопривредну производњу“, рекла је она на представљању извештаја о инфлацији.
„Неефикасан рад институција показује да се прећутни договор трговаца исплати“
Економиста Ђорђе Ђукић примећује да када су екстерни фактори повољни онда централна банка не наглашава то ако антиинфлаторни фактор, а када су неповољни и када дође до скока цена, онда се или користи као изговор да су негативни екстерни шокови или сада овом приликом да је то суша.
„Другим речима, никад нисмо могли да чујемо да постоје евентуалне грешке у вођењу монетарне политике или оно што је срж проблема овде већ деценијама, а то је да институције које су задужене за сагледавање фактичког степена конкуренције нису радиле свој посао. Једноставно се као пинг-понг лоптица пребацује одговорност с једних на друге“, рекао је Ђукић за Данас.
Проблем недостатка адекватних кадрова
Указује да, на пример, у америчкој антимонополској комисији седе високо специјализовани кадрови – и количином знања које поседују и тимским радом којим могу да докажу постојање било какве монополске структуре.
И оно што је најважније, истиче Ђукић, да изрекну брутално високе казне, за разлику од Србије.
„У Србији су те казне симболичне и могу се лако надокнадити кроз будуће зидање цена. Другим речима, у Србији се исплати прећутни договор трговаца“, указао је Ђукић.
Према његовим речима, Комисија за заштиту конкуренције, као независно регулаторно тело, апсолутно не ради свој посао на адекватан начин, вероватно зато што нема довољну количину знања и кадрова који су способни то да раде.
„Оно што је рак рана Србије то је да имамо формирани низ независних регулаторних тела, што је добра пракса у свету, али су проблематичне компетенције. То се управо доказује њиховим нереаговањем на процесе који су очигледни и да заштите потрошаче од подизања цена“, изјавио је Ђукић.
Додаје да је као потрошач више пута установио да су многи српски производи у Црној Гори јефтинији него у Србији.
„Као економиста тврдим да се не могу никада оптуживати тржишни играчи за игру коју играју на тржишту, већ лош рад институција које треба да штите јавни интерес управо кроз разоткривање монополске тржишне структуре, олигополске или картела, у зависности од доказа“, објашњава Ђукић.
Цену плаћају потрошачи
Управо зато што Комисија још није објавила доказе, јавност нема конкретан одговор да ли је за раст цена у октобру крива суша, као што тврди НБС, или поново трговински ланци.
Ђукић истиче да је Комисија давно била дужна да утврди на основу корпе производа да ли постоји неосновано подизање цена, да на то укаже и бруталним казнама спречи трговце који то раде.
„Овако остаје све да виси, а ко плаћа цену и ко ће плаћати цену – плаћају потрошачи“, наглашава Ђукић.
Ђукић указује и да је, посматрано у средњем року, Србија увек имала вишу стопу инфлације од земаља у региону, а са којима се може поредити, јер такође имају политику циљане инфлације.
Навео је примере да је базна инфлација (која не укључује цене енергената и хране) за септембар/октобар ове године у Мађарској износила 4,5 одсто, Чешкој 2,33 одсто, Словачкој 3,1 одсто, Пољској 4,3 одсто, Румунији 6,4 одсто, а целој еврозони 2,7 одсто.
„Само је Румунија имала већу базну инфлацију од нас“, указао је Ђукић.
У октобру је базна инфлација у Србији била 5,5 одсто.
„Најбоља цена“ била леп начин да се трговински ланци упозоре
Економста Александар Стевановић рекао је за Данас да акција „Најбоља цена“ није имала своју улогу у инфлацији, већ да је била једна маркетиншка акција.
„Уствари ја сам то доживео као лепо упозорење ланцима да су се мало, хајде да кажемо, заиграли када је реч о подизању цена, а након што очигледно то није резултирало одговарајућим ефектом, дошли смо у ситуацију да антимонополска комисија покреће поступак као једну озбиљну акцију“, навео је Стевановић.
Додаје и да нижа цена одређеног броја производа у малопродаји не може суштински да утиче на инфлацију.
Стевановић ипак очекује да ће у наредном периоду инфлација падати и да ћемо наредне године доћи у домен инфлације од два до три одсто на годишњем нивоу.
Гувернерку брине да се трговци „не инате са Владом“
Гувернерка Табаковић ипак се на представљању извештаја о инфлацији ове недеље мало дотакла и трговинских ланаца.
Том приликом је изјавила да не само да не очекује значајнији раст неких цена у наредном периоду већ да очекује „смањење цена које су у претходном периоду имале неоправдан раст“. Међутим, брине је да трговци на казне Владу.
„Не бих волела да се трговци, велепродавци и малопродавци, инате са Владом празнећи рафове. Држава ради свој посао, а то је спречавање картелског понашања. У Србији Комисија за заштиту конкуренције води своје поступке и надам се да се нико неће инатити пражњењем рафова“, поручила је Табаковић.
Колику казну би компаније могле да плате?
Максимална запрећена казна законом за трговинске ланце може бити до 10 одсто оствареног годишњег прихода компаније.
Према подацима из финансијских извештаја, компанија Делезе је у 2023. години остварила највећи приход и то 1,35 милијарди евра. Иза ње је Меркатор С са приходима од 885 милиона евра, затим ДИС са 234 милиона евра и на крају Универекспорт са 325 милиона евра.
Према томе, Делез би за најстрожу казну морао да плати 135 милиона евра, Меркатор 88,5 милиона, ДИС 23,4 милиона и Универекспорт 32,5 милиона евра.
Дакле укупно, ова четири трговинска ланца морала би да плате око 280 милиона евра.
