Проналасци најчешће настају као резултат дугог, упорног рада и истраживања. Међутим, поједини проналасци без којих не би могли да замислимо свакодневни живот настали су из радозналости и игре.
О настанку точка или открићу ватре има различитих теорија, али се сви слажу да су настали случајно. Потреба људи да разумеју и овладају природним силама постоји од памтивека.
И док су се у давнинама овим природним појавама приписиване божанске карактеристике, у новије доба људи су схватили да природне силе могу да обуздају, па и да искористе. Бенџамин Френклин је амерички научник и политичар, један од твораца „Декларације о независности“ и америчког устава, али и признати проналазач.
Како су настали громобран и чамац на даљинско управљање?
Играјући се пуштања змаја, Бенџамин Френклина и његове млађе нараштаје затекло је јако невреме са грмљавином. Удар грома у змаја навео је Френклина да закључи да је гром једна врста електричне варнице. Из овог сазнања настао је један од најпознатијих Френклинових изума, громобран.
Српски и светски познати научник Никола Тесла на изложби у њујоршком Медисон Сквер Гардену 1898. године демонстрирао је први „телеаутоматон“, односно, чамац на даљинско управљање путем радио-таласа. Верује се да је Тесла до овог изума дошао играјући се бродићем на реци Нијагари док је учествовао у изградњи бране на овој реци.
Проналасци настали из игре
Мање је познато да су неке од ствари које свакодневно користимо настале из игре.
Ејмс Вотсон и Френсис Крик су шездесетих година прошлог века открили структуру двоструке спирале ДНК док су се играли са сетом обојених лоптица.
Чај и сахарин
Данас једно од омиљених напитака, чај, настао је када је лишће са гране оближњег жбуна упало у прокувану воду. Већина би просула ову воду, али кинески цар Шенонг одлучио је да ризикује и окуси „обојену“ воду. Укус му се више него допао, а са њим би се сложили и милиони људи који свакодневно уживају у овом напитку.
Руски хемичар Константин Фалберг експериментисао је са катраном. Журећи да не закасни на породичну вечеру заборавио је да опере руке. Приметио је слаткасти укус јела. Иако је помислио да је жена грешком засладила храну, схватио је да слатка арома потиче са његових руку. Убрзо је патентирао сахарин, вештачки заслађивач који је слађи од шећера.
Жорж Клум и настанак чипса
Тешко је поверовати да је „сланиш“ без ког је незамисливо гледање филма или утакмице настао из беса власника једног ресторана. Жорж Клум међу гостима свог ресторана имао је једног који се стално жалио како му парчићи кромпира нису довољно танко исечени.
Жоржу су стални приговори дојадили и у жељи да напакости захтевном госту одлучио је да кромпир исече што тање, толико да су се колутићи провидели, а затим их је ставио у врело уље и оставио што је дуже могао да би их на крају обилато посолио. Мислећи да ће тиме отерати безобразног госта изазвао је супротни ефекат. Гост се одушевио и тако је настао данашњи чипс.
Анестезија
Почетком 19 века на забавама богатијих припадника друштва у то време један од омиљених игара била је коришћење такозваног „гаса за смејање“. Случајна повреда ноге учесника једне од оваквих забава довела је до открића анестезије. Наиме, дошавши да пружи помоћ, Хорације Велс је сазнао да повређени не осећа никакав бол.
Схвативши да је то због поменутог гаса, Хорације је почео да га користи при вађењу зуба, а ускоро су почели да га користе стоматолози током већине интервенција. Данас је незаобилазан у медицини.
„Нужност је мајка свих проналазака“
Крајем 19. века Томас Адамс је правио експерименте са смолом са циљем да пронађе замену за гуму. После неколико неуспеха, изнервирани Томас је ставио у уста парче смоле. На његово изненађење, укус му се свидео и тако је настала жвакаћа гума.
Играње пластелином је једна од омиљених дечијих забава, где могу да искажу сву своју креативност.
У давна времена куће су се грејале на угаљ, па се гареж често лепила на тапете којима су тада облагали зидове. Клио Меквикер одлучио је да направи гумицу која ће чистити тапете од наслага прашине. Његов син почео је да се игра том гумом, и тако је почела производња пластелина у сасвим друге сврхе.
Израз „нужност је мајка свих проналазака“ користи се да опише колико људи могу да буду креативни покушавајући да преживе или борећи се да заштите своје ближње. Али човечанство такође има дугу историју фантастичних изума када креатор има простора да истражује и открива.
Проналажење креативних решења
Ови проналасци настали из игре показују да игра подстиче сагледавање проблема из више углова и подстиче проналажење креативних решења. Тако је и чувени Алберт Ајнштајн објашњавајући свој креативни процес истицао да је најбитнији део – комбинаторна игра.
Новија истраживања на ову тему сугеришу да игра подстиче индивидуалну и тимску креативност тако што олакшава когнитивне, афективне и мотивационе димензије креативног процеса.
„Игра(ј) за човечанство: Спорт и музика за све“
EXPO изложбе окупљају свет у великом и заједничком подухвату проналажења решења за изазове са којима се човечанство суочава, а тема специјализоване EXPO изложбе у Београду је „Игра(ј) за човечанство: Спорт и музика за све“.
То значи да се изложба у Београду бави значајем игре која је важан део људског развоја и еволуције, не само у раном детињству већ и током целог живота. Игра за човечанство одражава глобална питања и изазове даљег људског развоја у окружењу које се брзо мења у дигиталном и технолошком друштву.
Око 120 земаља, међународних организација и компанија учесника имаће прилику да на 25 хектара изложбеног простора одговори на задату тему представљањем кроз различите програме и активности, а ми ћемо сазнати како игра као људска супермоћ може да понуди нека нова решења за будућност, као што је то чинила много пута кроз историју човечанства.
